Jednom davno, pod naslovom „Nestanak vazduha, na primer“, Radovan Šarenac je zapisao: „Ogledao sam se u ljudima koji se muče. Čitav jedan posmatrački vek. Bio sam s njima ali nisam shvatao zašto ridaju, kašlju, povraćaju, dišu i izdišu, i retko padaju u nesvest. Nisam razumeo. Mislio sam da moj otac kašlje više nego što je …