Uncategorized

Slučaj gradjanina Jovanovića

Moram priznati da mi je slučaj Gradjanina Jovanovića sve zanimljiviji. Možda bude i poučan.

Jeste, radi se baš o tom Jovanoviću, predsedniku LDP, političke organizacije koja je, na parlamentarnim izborima koji se i dalje važe, prsla kao rumunska licna, ostala ispod cenzusa i ispred vrata Kuće Velikog Brata a.k.a Skupština Srbije.

Neko mora da je oklevetao Gradjanina Jovanovića, jer je, iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra, odmah po objavljivanju rezultata izbora, dakle u ponedeljak, počeo da pokazuje simptome onoga što se, većina sada zna, zove individualna nesvesna psihosomatska reakcija. Za malobojne koji su pali s piskavca: u udžbenicima psihologije ova psihološka reakcija definiše se kao fenomen kad se grupa poistovećuje sa simptomima jednog ili više članova u stresnoj situaciji. Kao jedan od najčešćih okidača za ovakvu reakciju pominje se zaštitna oprema koju nose lekari, a najčešći simptomi jesu mišićna slabost i glavobolja. Zvuči strašno ali i nije toliko, dodje i prodje, uglavnom.

Slučaj Gradjanina Jovanovića je malkice komplikovaniji. On se poistovetio sa simptomima jednog člana u stresnoj situaciji, u ovom slučaju to su izbori i njihov pobednik, ali Okidač nije bila zaštitna oprema, nego rezultati izbora sa sve pobednikom. Simptomi nisu mišićna slabost, naprotiv, Gradjanin Jovanović, kad bacite pogled, izgleda bolje od Okidača, ali glavobolja je jaka. I ne prolazi!

To je prava misterija: činjenica da je Gradjanin Jovanović, i pored promene nekoliko godišnjih doba, još uvek pod uticajem stresne sile! Koliko nevidljiva toliko i jaka, ona ga nagoni na nesvesnu psihosomatsku reakciju čiji je pojavni oblik pokušaj hvatanja naprednog tempa a.k.a. premije feat Aleksandar Vučić. Zašto me ne zove Aleksandar, peva na sav glas Jovanović, ubedjujući sebe i sve(t) oko sebe da je stvoren da bude Izabran Bez Izbora, da je na Ivici da bude Ministar ako ne i Dačić.

 

Zašto Gradjanin Jovanović kaže:“Ja sam Vućićeva zebra!“

Što Jovanović govori: “Mislim da Vučić može da bude koristan za Srbiju, da može i nešto dobro da uradi, ali i da greši zbog toga što nema nikoga ko bi ga na vreme upozorio ili zaustavio u tim greškama.“

Da li je u pravu ovaj Gradjanin kada kaže da smo posle svega „dobili pojedinca kome je čitava Srbija na plećima, i tuce stranaka koje tumaraju bez podrške i uverenja.“

Šta je to u Jovanovićevom biću što ga goni ka Vučiću?

Pitao sam, a šta bi drugo, prijatelje i na tviteru i na fejsbuku ali nije bilo neke vajde. Na tviteru su uglavnom ćutali i širili dalje moje pitanje. Na Fejsbuku je bilo malo bučnije. „Isto što ga je teralo i Stevanoviću.“, rekao je jedan dok su u ćošku već uveliko pevali onaj klasik o beloj praškastoj materiji koja nije brašno. Neki su pominjali kredite Fonda za razvoj, pare, vlast i moć, a najdalje je otišao profil koji me je ubedjivao da je u pitanju incest zločinačkog udruženja partija, banaka i medija, mali svingeraj koji nije na odmet, promene radi. Ja sam, pre nego se rasprava završila po sistemu svako na svoju stranu, odgovorio da su onda i Skupština i Vlada Srbije posledica nesvesne psihosomatske reakcije gradjana na izborima i da Jovanović nije usamljen slučaj!

Mnogo je Jovanovića! Srbija se ubrzano menja i sve više postaje zemlja nesvesnih psihosomatskih reakcija. U toj epidemiji, histeriji, kako bi rekla stručna lica, ofanzivi nesvesnih Jovanovića koji vodjeni uticajem stresne sile, ne mareći za glavobolju, padaju kao snoplje, Nulti Gradjanin Jovanović je, ako ništa drugo, u pravu kad kaže da „političari moraju da rešavaju probleme koje Srbija ima 25 godina i da je za to potrebna najsposobnija Vlada!“

Upravo zato, Nulti Gradjanin Jovanović, za razliku od ostalih Jovanovića, u svojoj (ne)svesnoj psihosomatskoj reakciji, prvobitno pokrenut od Okidača, stigao je na dohvat ruke od naprednog ritma a.k.a premijer feat Aleksandar Vučić. I još dalje, iza horizonta, Nulti Gradjanin Jovanović je pred vratima samog Procesa! Gleda u poznato, čeka zeleno svetlo, Spreman Za Izazov da zakorači na zebru i predje preko seb(r)e!

Zato je slučaj Gradjanina Jovanovića zanimljiv. Jer, ako bude Izabran Bez Izbora, ako voljom Procesa i sam postane stresna sila, počne da pokazuje svesnu, hladnu, naprednu reakciju, prestaće glavobolja i Gradjanin Jovanović biće konačno deo samog Procesa!

Tek onda ćemo gledati Vesti iz Nesvesti!

Stid će nas možda nadživeti!

 

Miroslav Miletić

 

(Objavljeno u listu „Kragujevačke“, nedeljne novine, 26.02.2015)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *