TOP SHOP KOSOVO

Kada je pre neko veče, okružen fikus novinarima, u studiju naše najveće multinacione ružičaste fleke, premijer rekao da nema izbora jer postoje važnije stvari, bio je to po mnogo čemu istorijski trenutak. Beše to po prvi put u premijerskoj istoriji da je rečeno nešto što je zaista istina: u Srbiji zaista nema izbora.

I vaistinu džanum postoje važnija pitanja i problemi koje „moramo svi, zajedničkim naporima, da rešavamo“. Evo, recimo, problem Kosova!

Premijerski se, istog dana, čak i nekoliko sati ranije, složio predsednik SANU, Vladimir Kostić koji je izjavio da je u ovom trenutku jedina politička mudrost kako “sa elementima dostojanstva napustiti Kosovo, jer ono ni de fakto ni de jure više nije u rukama Srbije, i da to neko mora da kaže narodu.“


Na njihove akademsko – premijerske reči nadovezao se, čak jedan dan ranije, kao šamar za vrat, kao mala dvojka na keca, istoričar i potpredsednik SPS – a Predrag J. Marković koji je rekao da Srbija treba da osmisli kreativne načine da zaštiti svoje interese na Kosovu.

Zvezda poslednjeg prelaznog političkog roka je još dodao da će „vrlo brzo Kosovo opusteti kao i ceo region!“ Biće to „pusta i delom ekološki upropašćena i zapuštena zemlja.“ Nova Dačićeva leva ruka, ne ostaje samo na konstatacijama, on ne ostaje u istoriji nego ide i korak dalje od istorije, daje nam smernice za daleko – buduće delovanje.

Mladi istoričar – futurolog kaže da će u tom opustelom istorijskom trenutku koji se neumitno približava, Srbija biti jednina zemlja koja će imati volju da tu, bolje rečeno tamo, na opustelom i ekološki upropašćenom Kosovu, investira.

„Ako budemo bogati kupićemo Kosovo!“, uskliknuo je Marković.

Znam da ima mnogo onih koji se užasavaju ovih reči.

Ne tugujte, ne budite malodušni, ne klonite duhom, nije smak sveta, nije ovo ništa novo, slične stvari dešavale su se, u svetu, drugima pa su se izvukli.

Opustite se i spremajte pare!

Recimo, možda niste znali, pre desetak godina dvojica Iraca, Pat Burk, mlad dečko, samo 27 godina i Alan Dženinks, malo stariji, 65 godina, dakle spoj mladosti i iskustva, prodavali su irsku zemlju upakovanu u vrećice od po 340 grama po ceni od 15 dolara. Nostalgični Irci, kojih kao i Srba ima svuda po svetu, kupovali su svoju zemlju kao blesavi pa su ova dvojica vrlo brzo omlatili svoje prvo milionče dolara.

Ovaj domišlajti irski dvojac počeo je posao preko interneta a onda su, preskačući i drugi milion, napravili dogovor sa nekoliko američkih televizija i vrlo brzo prešli na telešop prodaju! Tek onda je nastala ludnica. Sve se to pokupovalo, bolje rečeno dvojica Iraca prodali su i više od jedne Irske svim Ircima sveta! Neki kažu da više irske zemlje danas ima u Americi nego u Irskoj!

Zašto ne bi bilo više Kosova u Srbiji nego na Kosovu?

Tele – Šop Kosovo, dakle, „braćo i sestre, dragi Aleksandre“, što bi rekao Predsednik, to nam je činiti. Iskoristimo svetska iskustva, svetsku praksu u rešavanju našeg tragičnog i komplikovanog slučaja i kupujmo Kosovo iz fotelje, jednostavnim okretanjem broja koji ćemo videti ekranu naše najveće multinacionalne ružičaste fleke. Pustimo sad šta piše u Ustavu, šta je potpisano u Briselu, oslobodimo se straha od jezivih papira i hvatajmo se za džep. Ne plašite se zmije u džepu!

Umesto teške reči treba nam laki broj!

Pa, što kažu, da vidimo onda ko je vera a tko nevera. Svi oni kojima su usta puna svete srpske zemlje, svi ti srpski politički punišići, svi ti duhovno siromašni a eurima bogati pastiri našeg stada, svi ti koji ne mogu da veruju svojim ušima i očima šta čuju i vide, dobili bi priliku da se pokažu na delu. Molim vas, mobilni ima svako, neko i dva, a pare nikome ne mogu da budu problem kad je već Kosovo problem!

„Ako u sledećih dvadeset minuta okrenite broj telefona koji vidite na ekranu dobićete ovaj džak srpske zemlje po neverovatnoj ceni od 10 eura za 100 grama. I to nije sve: kupovinom jednog džaka od 100 kilograma dobićete i kompletnu dokumentaciju o vlasništvu nad kupljenom zemljom!“ – slušaćemo i gledati promotivni spot.

„Ali čekajte to nije sve! Ako odmah pozovete broj telefona koji vidite na ekranu i naručite šleper osveštane srpske zemlje po specijalnoj ceni od 20 eura za 100 grama dobićete i kompletnu UNESCO dokumentaciju o valsništvu nad kulturnom baštinom! Zato pozovite odmah!”

Vrlo brzo, munjevitom telefonskom akcijom, sve naše svete, vekovne teritorije, sve naše zemlje i gazivode, bile bi i papirološki naše! A znate i sami, nema te Evrope, nema te Amerike koja će zatvoriti oči pred svetinjom, civilizacijskom tekovinom, svetskom baštinom, pred privatnom svojinom.

„Čiji su ovi džaci i šleperi zemlje?“

„To je naša zemlja, naši džaci, naši šleperi, kupili smo preko tele-šopa, evo su papiri!“

Pitanje zadovoljna, odgovori na mestu!

U suprotnom, ako telešop akcija zakaže, što je moguće jer ovde se već vekovima, s kolena na koleno, jedno priča, drugo misli, treće radi a četvrto kupuje, ni model dve Nemačke, koji se nudi, nije loš.

Zamislite samo: dve Srbije, dva Kosova!

Jedno Kosovo nama, drugo Kosovo njima!

Jedna Srbija vlasti, druga Srbija opoziciji!

Jedino što se zaboravlja u dostojanstvenom napuštanju ili kupovanju Kosova su ljudi.

Ali, znate već kakva je trenutna situacija – nema izbora!

(„Kragujevačke“, nedeljne novine, 22.10.2015)

P.S. U medjuvremenu od pisanja ovog teksta pa do danas, početak februara 2017. godine, dobili smo (mi, kako mi tvrdimo) i poklonili pozivni broj koji možemo da “okrenemo”, vaistinu džanum,  +383 pa onda šarajte, možda naletite na nekog ko prodaje zemlju.

Pokaži više

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Back to top button
Close