A kako se zove vaša palanka

Pre neki dan sam na Facebooku molio za udomljavanje jednog malog psa. Najbitnije, našli smo mu dom. Ipak, to kučence je bila poslednja kap u mojoj čaši punoj gorčine koja potiče od života u ovom gradu.

Rođen sam na sat vremena od glavnog grada, a na 45 minuta do prve srpske prestonice – Kragujevca, u industrijskom centru, u gradu fabrike vagona, u gradu dva jezera, dve reke, banje gde na česmi izlazi blago gazirana lekovita voda, u gradu koji je iznedrio velika sportska, akademska i umetnička imena.

Pobogu, pa samo taj moj Six Pack da pomeneš (biraj – hoćeš u Puli, Sarajevu, Skopju, Nikšiću, Subotici ili Vranju) svi će odmah reći – Smederevska Palanka!

Ali ti ljudi ne znaju kakvo je sad stanje stvari.

Nepregledna šuma Mikulja, pluća grada – posečena. Kažu – ni policija tu ne može ništa.
OK, idem u Veliku Planu, u Radovanjski lug da udahnem vazduh.
Na jezeru – zabranjeno kupanje. Za rakove je ispravno, ali za ljude, po novom, nije.
Ko je iole bio na času biologije – razumeće šta sam hteo da kažem.
Bazen (nikakav) preskup. OK – idem u Planu da se kupam.
Treba mi prostor za vežbanje benda – pored onolike zgrade Centra za kulturu – ja idem u Planu da platim studio i vežbam.
Bioskop – OK, idemo u Kragujevac, šta ćemo…
Administracija, sud, poreska uprava i slični šalteri? Tutnu ti papir na kome piše Smederevo.

Da nabrajam dalje ili je sve jasno?

Kada su proglasili pandemiju i ostao sam bez tog svog muzičkog posla, za mene kao (da se ne lažemo) istaknutog građanina nije bilo mesta ni u koreanskoj fabrici da motam kablove za parče hleba. Hvala.

Supruga mi je visoko obrazovana, dokazana na polju humanitarnog rada i sertifikovani prevodilac jezika za gluve. Ni za nju nigde nema šanse da se angažuje i učini mnogo više za druge nego za sebe, sebe makar da ispuni.

Da se razumemo, mi smo se snašli. Ne kukam jer sam ugrožen. Nisam ni najmanje. Naprotiv.
Ali šta ćemo s onima koji jesu? Koji nemaju para da idu u Planu kad ovde zapne, jer je Plana grad a Palanka crna rupa?
Šta ćemo s onim kučencetom s početka priče ili gomilom drugih koji bauljaju po ulicama?
Šta sa mladim ljudima koje viđam kako brljaju po kontejnerima?
Šta?
Nek pocrkaju?
OK, ali ajde da se bar ne palamudimo i ne slikamo samo asfalt, jer on se ne jede.

I da zakucam ekser u sanduk: da li vam je sad svima jasnije zašto ljudi ne prave decu?


Miki Radojević, kantautor


Miki je pomogao #izglave svojim tekstom. Podržite i vi naš rad donacijom, to je jedini izvor prihoda neophodan za dalji rad. Klikni i doniraj. Ako niste u mogućnosti, nema veze. biće bolje, pratite nas i, što kažu, hvalte po boljim kućama. Živeli

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Back to top button
Close