DŽEGER I DILAN U MEDIJSKOM SKLONIŠTU
Jednog četvrtka, pre tri godine, nastalo je Medijsko sklonište Kragujevac. Istog onog četvrtka kada prvi put u svojoj dugoj istoriji iz štampe nisu izašle Kragujevačke novine. Stvaranje i nestajanje, život i smrt, jedno pored drugog i bukvalno jer je, koliko se sećam, srećno/tužnim povodom, sa sve gostima, organizovan razgovor – debata na temu novinarske solidarnosti.
Bio je to dan koji se nije desio slučajno. Do njega je došlo dugogodišnjim, udruženim „zločinačkim delovanjem“ predstavnika vlasti. Drugim rečima – propast lokalnih medija, a Kragujevačke novine su najbolji primer toga, to gaženje onih koji „nisu dobri“, dugo je pripremano. I pre nego što ćemo ući u napredne godine naših života, zakonski je sve bilo spremno. Pripreme su veljano, da ne kažem veljanovski, napravljene. Realizacija, egzekucija, uništavanje pod zvaničnim nazivom „privatizacija lokalnih medija“ bila je samo stvar rutine.
To je u slučaju Kragujevca dovelo do stvaranja Medijske deponije sa koje se i dan danas televizijskim signalom širi, pod plaštom „javnog servisa“, podaništvo, poslušnost, strogo kontrolisane informacije lišene svake problematičnosti, demokratsko napredni svet laži. Život na Medijskoj deponiji je bez problema – ako ih i ima rešićemo ih u što skorijem roku – život na televizijskoj deponiji je lep, kao na instagramu.
Zato i ne treba da čudi pojava Medijskog skloništa. Ono je odgovor na smrad koji se širio i širi sa budžetski jako dobro finansirane medijske deponije. U tom smislu, Medijsko sklonište je odbrana od lažne slike stvarnosti. Odbrana profesije. Odbrana časti, prilika da možeš da prođeš gradom i kažeš da si novinar, a da te nije sramota na tuđ račun.
Medijsko sklonište je zapravo neformalno udruženje nekoliko medijskih redakcija, da ne kažem reakcija. Neformalno jer ne funkcioniše po principu klasičnih, „zvaničnih udruženja“ – sastanci baš i nemaju dnevni red, zapisnik, potpis, pečat i sve ostalo što čini jalovo postojanje bezbroj sličnih udruženja. S druge strane, nije to ni onaj izvikani “brejn storming”, kako vole da ga nazivaju stručna lica.
U Medijskom skloništu se, naravno, razgovara ali se i sluša, razmenjuju se ideje, i uz minimalno trošenje vremena, dolazi do zajedničkih rešenja. Ako ga ima. Ako nema, traži se najmanji zajednički imenitelj. Ako nema ni toga – svako svojim putem, kako najbolje misli da treba, ali uvek profesionalno, štiteći javni interes.
Ono, Medijsko sklonište, dokaz je da potpuno različiti ljudi, predstavnici medija sa različitim načinom rada – ali istim ciljem, pravovremenim i što objektivnijim informisanjem građana – mogu da, koliko god pričali kako su novinari sujetni, funkcionišu zajedno.
U tom smislu Medijsko sklonište je pravi fenomen za Kragujevac. Opet, taj fenomen svako, od onih koji ga čine, doživljava na svoj način.
Gordana Božić, direktorka Kragujevačkih novina, kaže da je osnivanje Medijskog skloništa bilo od presudnog značaja.
“Zahvaljući tome ove novine, koje su pre tri godine bile na ivici gašenja – opstale su i nastavile da obavljaju svoj osnovni posao – da informišu građane o temama koje su od javnog interesa. Na primeru kragujevačkog Skloništa pokazalo se da su u borbi za opstanak lokalnih medija i očuvanje medijskih sloboda, ključna stvar zajedništvo i solidarnost medijskih poslenika i građana i medija. Svi mi okupili smo se oko zajedničkih vrednosti i interesa, a to je profesionalno, slobodno informisanje i međusobna podrška. Upravo ta podrška koju smo dobili u najtežim trenucima po Kragujevačke novine, koje opstaju na „ivici” punih 14 godina, bila je „vetar u leđa” našoj maloj, ali istrajnoj i upornoj redakciji.”
Slično razmišlja i Jovanka Nikolić, urednica kragujevačkog portala Glas Šumadije: “Okupili smo se u najtežem trenutku za informisanje u Kragujevcu. Nismo se okupili zbog interesa, već vrednosti i vere da vest može da bude na korist građana, a ne političke partije ili neke druge interesne grupe.”
Ona kaže da je za Glas Šumadije Medijsko sklonište jedna vrsta sigurnosti.
“Znamo da, ukoliko budemo zbog načina na koji izveštavamo, bili u bilo kakvom problemu, imamo ne samo organizaciju, već i prijatelje na koje možemo da se oslonimo.”
Osim solidarnosti, međusobne podrške, koja je tako retka pojava u današnjem društvu, Gordana Jocić, urednica Radija Zlatousti, smatra da je “pitanje svih pitanja u novinarstvu kako održati smisao medijskog angažmana u društvu čija kultura degradira, ne samo medije i medijske profesionalce, nego i profesionalizam sam po sebi, stručnost, angažman, posebno intelektualni (koji je po definiciji rezervisan prema vlasti), javno mnjenje, javnost…”
Ona Medijsko sklonište vidi kao mesto gde se traže odgovori na ovu zapitanost i najbolja profesionalna rešenja.
“Kao i svaka druga delatnost i medijska delatnost može da se obavlja rutinski, ali su potrebni prostori u kojima će da se razgovara o medijskim trendovima, medijskim zakonima, strukovnim problemima ili naprecima. Ako i ne posluži opstanku i održivosti medijske scene u Kragujevcu, a ja verujem da tome doprinosi i danas, a da će doprinositi i sutra, Medijsko sklonište vidim kao mesto, gde se ta pitanja stavljaju na dnevni red i gde se ulažu napori ka njihovom ostvarenju u praksi.”
Gordana Jocić je mišljenja da naziv „sklonište“ treba da opstane i u budućnosti, “da to zaista ostane mesto gde ćemo se sačuvati od bure koja se podiže pritiscima na kritičko mišljenje, vulgarizacijom medijske mejnstrim scene i sličnim pošastima, koji su profesiju koju smo nekada izvozili u diplomatiju, pretvorili u profesiju s kojom se danas kusuramo u poltičkim obračunima.”
Ta budućnost, koju pominje urednica radija Zlatousti, praktično je već stigla. Na moju veliku radost, smena generacija je uveliko u toku. Primećujem sve više i više novih imena ispod tekstova koje čitam na sajtu Res publike, koja je, uz pomoć Građanskih inicijativa, ujedno bila i inicijator osnivanja Medijskog skloništa.
Bojana Savić iz Šumadijskog centra za građanski aktivizam Res publika kaže da je “Medijsko sklonište mesto okupljanja profesionalnih novinara, ne samo iz Kragujevca, već i iz cele Šumadije, pa i šire. Intezivirali smo saradnju sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, kao i rad na zaštiti bezbednosti, uspostavljanju mehanizama za reagovanje na pritiske, pretnje, diskriminaciju i ohrabrivanje medijskih radnika na lokalu da svaki oblik kršenja zakona prepoznaju i prijave. Privlačenje mladih novinara, programi edukacije i usavršavanja, praćenje savremenih trendova i digitalni razvoj medija, glavni su zadaci u narednom periodu, s obzirom na to da su nakon godina stagnacije, lokalne redakcije kadrovski oslabljenje i tehnološki devastirane. Istovremeno, prioritet Medijskog skloništa Kragujevac ostaje aktivniji rad na jačanju veza sa lokalnom zajednicom, čvršćem povezivanju sa građanima, njihovom aktivnijem uključivanju u proces proizvodnje medijskog sadržaja i definisanje javnog interesa u informisanju.”
Nadovezujući se, Jovanka Nikolić kaže da je sada vreme da “počnemo da promovišemo novinarsku profesiju kao posao koji je važan i cenjen.” Ona ujedno skreće pažnju na činjenicu da se “dok smo pokušavali da opstanemo, dogodilo da je novinarstvo postalo jedan od najnepoželjnijih poslova. U ovom trenutku na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu nema ni jednog jedinog novinara.”
Sve ovo, naravno, ne zaboravljajući osnovni cilj – zaštitu javnog interesa. Gordana Božić nije optimista i smatra da “godine pred nama neće biti naklonjene novinarima.” Ona kaže da baš zbog toga “treba da budemo što aktivniji, da u svakom trenutku budemo prepoznati kao medijska zajednica koja časno štititi javni interes. Takođe, nadam se da će naši kontakti sa ostalim medijskim skloništima biti još prisutniji, bolji i da ćemo svi ići ka istom cilju – odbrani, zaštiti i promovisanju slobodnog, profesionalnog i nezavisnog javnog informisanja.”
P.S.
Jednog dana kad mi je bilo dosta godina i općenito godina usamljenosti, borbe sam protiv svih, setio sam se Dilana i Džegera. I jedan i drugi su pevali o svojim skloništima. Prvi je lovljen od krokodila bio iscrpljen, drugi je predosećao oluju i svoj nestanak ako ne nađe sklonište.
I tako iscrpljen, sklanjajući se od krokodila i oluje, jednog četvrtka, pre tri godine, našao sam sklonište. Medijsko sklonište.
Miroslav Miletić
