IGRE NA (NE)SREĆU

Prvi deo: ispovest kladioničara

(Svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je namerna)

 

Nije je ti ovo prijatelju moj igra na sreću. Nema ovde sreće. Samo nesreća. Ne može ni da bude sreće jer je sve namešteno. Sreća može samo da bude ako pogodiš šta su namestili. A sve nameštaju. Garantujem ti. Znam to iz iskustva.

Znaš li ti koliko se ja već kladim. Bolje da ti ne pričam. Sećam se kad je jedan pričao – Hvala Bogu što je izmislio proteste protiv Slobe i kladionice. A on je imao dobru foru. Kladio se uvek na sistem. I uvek uplati deset evra a kad mu žena vidi listić on kaže  – I bre šta si zapela, to je za deset kinti. I tako prolazio kod žene. A znao i da pogodi.

E sad da je živ verovatno bi iz zezanja rekao Hvala Bogu na koroni pa mogu da se kladim kad hoću i koliko hoću. I odakle hoću. A to je tačno.

Kad je došla korona mnogo se promenilo. Stvarno. I nekako ubrzalo. Pa su bili uveli obično svakog ponedeljka neke bonuse da te časte. Super fora. Kladiš se i ako nisi hteo ili planirao. A hteo si i planirao si u stvari ali nisi pri kinti. I onda opa – eto ga bonus. Jebi ga, nemaš uvek lovu, mislim uglavnom je nemaš i onda ti oni puste 400 – 500 kinti pa možeš da kreneš. Vajdica kad si dekintiran.

Najbolja fora sad u odnosu na ona vremena kad sam počinjao je što možeš da se kladiš onlajn. Ne moraš da tabanaš do kladionice, ništa kiša, sneg, taksi, pa tamo da pratiš listiće. Ovako, brate, najbolje uvališ se u krevet i teraš lagano. Preko telefona, tako najlakše. A najbolje kad krene vikend. Onda lagano nanišaniš teve, utakmice pratiš i tamo i ovamo. Bukvalno si priključen na sistem, kao na filmu.

Ja lično izbegavam ove velike tekme. To nikad ne možeš da pogodiš. Nameštaju, kažem ti, igraju tri za tri, to ti je – ja pobedim tebe ti pobediš mene i svi srećni svi zadovoljni. Tri boda meni, tri boda tebi. Još kad ga nemeste pa pobede u gostima. Utale se sa kladionicama. Odigraju prelaze – jedni vode na poluvremenu drugi pobede na kraju.

Kladionice su ti ništačka posla. Gledao sam jednom intervju, neka ženska diplomirala čistu matematiku, zaposlili je u kladionici, ruši sve ove što misle da su pametni, da znaju… To je mašinerija, samo melje, tu je sve mnogo dobro organizovano da te navuku.

Onda gledaš kako da im doakaš. Jedno vreme sam ih mlatio na razliku u vremenu. Znači ovako: kladionica ima sajt ali kasni jedno desetak sekundi u odnosu na druge sajtove, kasni u realnom vremenu, a ti se kladiš u živo što kažu, pratiš šta se dešava na više ekrana i kad negde padne gol, aut, korner, slobodan udarac, crveni karton… bilo šta da se desi klikneš ovamo i prođeš.

Uzmeš kintu na prevaru. Jebi ga, nameštaju oni – nameštam i ja. A kladiš se na sve. Počne utakmica – šta će prvo da se desi – aut, korner, slobodan udarac. Namestiš sve, uložiš malo, ne mnogo, da ne upadneš u oči, recimo 50 evra, ne mora da budeš alav, držiš strelicu da klikneš i čekaš. Tamo bude aut, recimo, ti klikneš, i opa eto je kinta. Najbolje korner. Kvotica  bila, koliko se sećam,12 pa puta 50 evrića i ti sad računaj koliko uzmeš samo zato što budale kasne.

Ali, brate moj, to je toliko naporno, ceo dan bukvalno moraš da čekaš. Nema ništa drugo. Nema posao, nema kafana, ekipa, grad i te fore. Kao da radiš, bukvalno. Sediš i ceo dan i noć bleneš u tri prozora, multitasking što kažu, potpuno ludilo. Tako sam ih mlatio dok nisu ukapirali pa mi ograničili ulog na 10 evra, pa na kraju na 1 evro za klađenje u živo. I onda ja batalim to. Ko ih jebe. Šta jedan evro. I nastavim da se kladim ovako, “pošteno”.

Igram ove male klubove, treće, četvrte lige, tamo samo šibaju golovi. Ume i po sedam – osam golova da padne. Evo skoro bilo devet golova za jedno poluvreme. I samo pratiš i podižeš ulog. I dolazi lagano. Dobro ja sam ovde na kraju čekao i deseti gol, tu sam se sjebao ali nema veze – pogodio sam osam puta za redom. Kažem ti ja nema tu sreće, mora da znaš a mora malo da imaš i osećaj.

Nije to ni neka kinta – ali važno da si pogodio, da si bio u pravu. Šta znam, meni to najbolje. Ne kažem – dobro je i kad kapne kinta, naravno da je dobro, zato se i mlatim.

A pazi igra se ceo dan. Ujutru počinju Australija, Novi Zeland pa Japan, Indonezije, Indije, Koreje, Mjanmari, Ruande, Butani, Nepali…  svi danas igraju fudbal prijatelju. A tamo ume da se desi da padaju golovi kao besni. Nema veze što ne znaš koji su koji. Jer ne igraš na ekipe. Igraš na kvote. Gledaš kako se kreću i pokušavaš da pogodiš. Dobro, sad ima ono kad se baš vidi, neko nekoga redovno puni i ti onda udariš pare na njih. Mada to može da bude i navlakuša.

I ti tamo po Azijama teraju tako pre podne. Onda polako, sad zavisi koji dan, krenu ovi po Moldavijama, Kirgistanima, Kazahstan, Jermenija, Ukrajina – igraju nema veze rat – pa na ovu stranu.

Kao kad dolazi Nova godina, pa gledaš one vatromete, kapiraš. Tako i utakmice. I uveče ili noću stigneš do Amerike. I pred zoru opet si na Novom Zelandu. Jebi ga, teraš u krug, okreće se, što kažu. Okreće se svet, okreću se pare.

Okrećeš koliko imaš – ako imaš. Ako nemaš, snalaziš se. Ili čekaš bonus da ti poklone ili nađeš. Uzajmiš, izmisliš nešto da ti treba hitno, kao, hatala… I nikad ne tražiš soma – dva, nego, recimo, trista evra, jebi ga kao zapinje ti negde…. Gledaš da te ne provale. Jer ako te provale gotovo. Nema više. I onda kreneš da se kladiš. I tako u krug.

Gledao sam razne. Imaš i ove što se klade na kučiće, pa okreću ove srećne brojeve, ceo dan. To je totalno ludilo. Čista droga. Oni su ga baš zastranili. Nisam u tom fazonu, nisam baš toliko otišao daleko. Sve se tešiš da nisi zaglavio, da držiš pod kontrolom, tako, kad pogledaš gore od sebe. Ove što su – kako kažu – u živom blatu. Ja sam u odnosu na njih u plićaku mada i tu se davim. Čista propast prijatelju ali nekako ti lepo. Ne možeš da staneš. Hteo bi al’ ne možeš.

Znam, izgleda glupo, u stvari ne izgleda, glupo je, jebi ga, tako je kako je. Ne znam da li je zavisnoost, verovatno jeste. Ako i jeste opet, bolje ovo nego droga. Pa, stvarno, zar nije tako.

Nema veze što nema para, nema ih ni ovako ni onako. Para nikad nema, nikad dosta. Dobijem ja, nije da ne dobijem, odvojiš kintu za kuću, izmisliš da si zaradio nešto ili kažeš da si dobio neku siću, za sto kinti… kao zezenje.

Glavni problem je što uvek dobiješ manje nego što si dao, kad sve sabereš. Ima tu tipova šetaju se, kao oni su odrali kladionicu. Mašu listićima. Lažu, garant. Nema toga koji je pobedio. Znam jednog koji je ih je razbijao, dobio i auto na kraju al’ na opet morao da ode u inostranstvo. Uvalio se u dugove i pored svih tih silnih para što je uzimao, kako je on barem pričao. I šta će drugo nego bežanija.

Svi gube na kraju. Rekao sam ti nije ovo igra na sreću. Bolje da napišeš da je ovo igra nesrećnika, nesrećna igra, tako nešto.

 

Drugi deo: dijagnoza, Ksenija Petrović, psihoterapeut

 

Osoba pokazuje karakteristike patološkog kockanja:

• Kompulzivnu (prisilnu) potrebu za kockanjem. Takođe uočava se i nemogućnost kontrole impusa za kockanjem. On kaže da ne može da stane, da nema kontrolu iako istovremeno tvrdi da su te igre nameštene pa ih na kraju sam i naziva igre na nesreću, igre nesrećnih.
• Preokupiranost isključivo kockanjem ogleda se u smišljanju novih planova za dobitak. Uz sve ovo prisutno je i zanemarivanje ostalih interesovavanja. Fokus osobe je isključivo usmeren ka kockanju.
• Učestalo kockanje u dužem vremenskom period bez obzira na poremećen lični život.
• Ponašanje se, kao što je to najčešće u ovakvim slučajevima, zasniva na principu zadovoljstva umesto principa realnosti.
• Stalno traženje uzbuđenja je još jedan od pokazatelja koji ukazuje na slučaj patološkog kockanja.
• Voljna aktivnost je ozbiljno narušena.
• Koristi različite mehanizme odbrane.
• Racionalizacija – opravdavanje kockanja, traženje izgovora kroz reči da je bolja kocka nego droga.
• Dominanti su minimiziranje i negacija (umanjivanje svog problema, iluzija da to nije velika zavisnost i da nije još uvek na dnu).

 

Miroslav Miletić

 

Tekst je deo projekta “Odgovor(nost) zajednice: podrška, solidarnost, informisanje – serijal tekstova o tome kakve je posledice pandemija ostavila na pojedince i društvo.” koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta grada Kragujevca.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove grada Kragujevca koji je dodelio sredstva.