Iz glave, intervju: 50 nijansi Belog

Nikad mi se do sada nije ukazala prilika da razgovaram sa dvojicom ljudi u jedno telu. Ali, zahvaljujući Maji Gojković koja je raspisala predsedničke izbore za 2. april 2017. godine, i tako nešto je došlo na red.

Ljubiša Preletačević Beli i Luka Maksimović žive već dugo, ne zna se tačno koliko, u jednom telu. Nekako se snalaze. Beli leže rano, oko deset uveče, ustaje ranom zorom. Luka, kao i većina mladih, legne oko dva noću, bleji po društvenim mrežama a ustaje,  što kažu, „kad se probudi“ – ako ga, u medjuvremenu, ne probudi Beli.

Raspisivanje izbora za predsednika Srbije unelo je dodatnu pometnju u zajednički (su)život. I jedan i drugi su se kandidovali.

Beli je, u trenutku kad smo nas trojica razgovarali, sakupio nekoliko stotina hiljada potpisa podrške za kandidaturu dok se Luka mučio – dva dana pre isteka roka za podnošenje kandidature bio je malo iznad polovine potrebnih potpisa – 6.000 ljudi u nekoliko gradova Srbije podržalo je Lukinu ideju da postane predsednik.

Belom su svoje potpise davali i oni koje nije pitao. „Mi smo sakupili preko sto hiljada potpisa, jurimo sad dvesta hiljada. Ja se nadam da ćemo uspeti“, kaže Beli.

Imate li dovoljno kutija za sve te potpise?

„Imamo, imamo, dobili smo na poklon oko 300 – 400 kutija.“, kaže Beli, „Plastične su kutije da nam ne pokisnu papiri. Dobili smo kutije na poklon od jedne firme. Biće to sve dobro čika Mićo.“, uveravao me je Beli.

Istovremeno Luka se mučio sa notarima i u skoro svim gradovima nailazio na opstrukciju. Notari su kasnili ili nisu dolazili, vikali da ne mogu, dolazilo je do svadja, pretnji, molbi, suza… Dok smo razgovarali Luka još nije nije znao da li će uspeti da prikupi dovoljno potpisa.

Zato sam zamolio Belog da, za trenutak, ućuti i pusti Luku da priča. Beli je bio više nego ljubazan.

Luka da razjasnimo stvari oko kandidature koje ljudima možda nisu jasne. Ljubiša Preletačević Beli se kandidovao za preCednika. Luka Maksimović se kandidovao za preDsednika. Tu ima razlike?

„PreCednik je narodski to je Beli a Luka ide za preDsednika. Definitivno, trenutno Ljubiša ima veće šanse da postane preCednik ali u jednom trenutku Ljubiša će morati da predje u Luku ali i u Ljubiši ima Luke. Ma, to je filozofija, da se ne lažemo.”, pokušavao je da mi objasni Luka.

Možemo li da kažemo ovako: ako stvar propadne biće kriv Beli, ako stvar uspe biće zaslužan Luka?

“Upravo tako.”

Ti ćeš, barem većina ljudi tako misli, na ovim izborima povući mlade, kažu da će zbog tebe da izadju i glasaju. Hoće li sutra oni da te proklinju ili će da ti se zahvaljuju?

„Mi smo inače takav narod. Naš narod je čudan, 30 godina nam svašta rade.“, kaže Luka. „Eto 5. oktobar vam je primer za to kad ljudi imaju nadu da će se nešto promeniti. I vi uložite u to bukvalno svoj život. Ljudi su išli tamo da se biju, da se krše i na kraju su bili izigrani. Razočarali su se. Ljudi imaju u podsvesti da to i ovog puta može da se dogodi. Možda ja stvarno donesem neke promene i desi se nešto divno ili se desi nešto ružno. Ali ja nisam kao ostali političari. Nikad nisam imao ambicije da budem političar. Ali sudbina je tako odlučila, ja ću biti samo ono što jesam, sa svojim stavom. Verujem da ih nikad ne bih razočarao.“

Zašto postoji opstrukcija, zašto kažeš da postoji strah od prikupljanja potpisa za kandidaturu?

To govori koliko je ovaj pokret ozbiljan, koliko je moja uloga na ovim izborima ozbiljna i to se očekivalo.

Kad kažeš ozbiljno na šta misliš?

Ozbiljno je to što Beli ima snagu naroda, mlad je, energičan je, hrabar je, novo lice je na političkoj sceni. Mislim da je to ono što ljudi traže godinama. Jer vi imate 30 godina iste ljude koji preleću iz stranke u stranku. Miislim da je ovo jedinstvena prilika da se nešto promeni.

Dobro, to je Beli jak. A šta je Luka?

Luka je možda i jači od Belog. On je preozbiljan. Ozbiljan je bio čim je ušao u ovu priču, zar ne?

Ja ne znam, ja pitam.

Pa ko bi neozbiljan ušao u ovu priču. Nije ovo više priča na lokalu, ovo je priča na malo višem nivou.

Miroslav Miletić