Kako se Nebojši Krstiću omakla istina
Proizvodnja dezinformacija je ozbiljan posao i njega rade vrhunski profesionalci. Naravno, Srbija ne bi bila to što jeste da svi ne rade sve pa tako i kad su mediji informacije i dezinformacije u pitanju. A kada na lažnu vest ukaže Nebojša Krstić, analitičar, inače sinonim za lažne vesti, onda je to slučaj vredan pažnje.
Linija izmeđi istine i laži je vrlo tanka i vrlo mala, u digitalnom svetu to vam je par slovnih znakova ili još gore razlika u boji slova. Tako je nedeljnik Radar na svom portalu objavio vest o zahtevu za ostavkom Aleksandra Vučića. Oprema teksta je bila ovakva: podnaslov, manjim i sivim slovima – obraćanje akademika Dušana Teodorovića na Skupštini SANU, naslov velikim, crnim slovima – Javno zahtevamo ostavku predsednika Republike a u podnaslovu opet sivim slovima (donkele većim od nadnaslova) – Smatramo da nijedan pojedinac, pa ni predsednik Republike, nema pravo da zarad lične ili partijske moći ruši demokratski poredak i ugrožava državne i društvene interese.
Onda sledi tekst koji je u stvari obraćanje akademika Teodorović na Skupštini SANU u kome je obrazložio zbog čega se traži Vučićeva ostavka. Akademik Teodorović je papir sa tekstom svog govora ostavio kod sekretarice Odeljenja tehničkih nauka, kako bi svako od članova SANU mogao da se potpiše. Radar to nigde ne pominje u svom tekstu nego posle citiranja čitavog govora, bez navodnika u zadnjoj rečenici malo većim crnim slovima završava sa – U toku je potpisivanje predloga.
Tekst Radara su počeli da prenose ostali portali pa se ubrzo stvorila prava LAŽNA VEST sa bombastičnim naslovima – Srpska akademija nauka traži ostavku Aleksandra Vučića ili Ustala i Akademija: SANU traži Vučićevu ostavku. Ubrzo su ove vesti počeli da dele korisnici društvenih mreža i eto belaja.
Nedeljnik Radar se do sada pokazao kao vrlo relevantan medij. Njegovi osnivači su članovi redakcije nekadašnjeg Nina. Iskusni i dokazani profesionalci. Ovo se posebno odnosi na tekstove koji se bave vezama vlasti i kriminala. Upravo zbog toga ova vest o traženju ostavke Vučića, koja (u pozadini svega) govori o svakodnevnoj borbi za klikabilnost, teško da može da budeo slučajnost ili nečiji nemar.
Sve je moguće, naravno, ali ovo teško da je greška. Na kraju krajeva i da jeste prošli su sati i sati a brljotine sa naslovom nisu ispravljene. Umesto tog nepopularnog ali uobičajenog načina za ispravljanje grešaka – ništa, pravimo se mrtvi. To nekad nije loša taktika – kažu da ovo pogotovu važi ako vas napadne medved – ali u informisanju ovo (neprovereneo) pravilo ne važi. Jer, uvek se neko javi da vikne – Laž.
Posebo tragikomično u ovom slučaju je što na dezinformaciju ukazuje Nebojša Krstić. To je na neki način i svojevrsno priznanje redakciji Radara.
Nebojša Krstić koji se najčešće predstavlja kao analitičar a manje kao možda i vodeći proizvođač dezinformacija i svakako vrhunski stručnjak za mućenje vode. Možda i “najbolji” a svakako od vlasti najčešće angažovan za kreiranje javnog mnjenja, kontrolu medija, proizvodnju dezinformacija. Svakog dana i po nekoliko puta na televizijama pod kontrolom vlasti Krstić kao analitičar u stvari izvrće stvarnost, tumači je kako odgovara vlasti, sve u svemu – laže 24/7. Tako je to još od vremena mandata Borisa Tadića.
No, kao što to uvek biva, i najvećima se desi greška. Tako je i sa Krstićem. U beskrajnom svetu laži omakla mu se jedna istina.
Miroslav Miletić
