Kao da sam živ
Bio sam na groblju.
Otišao sam do majke i oca. Zapalio sam im po sveću i po cigaru, počupao ono malo trave što nikne po ćoškovima.
Onda sam seo na neku klupu, zapalio cigaru i pušio. Bili smo sami.
Gledao sam u majku i oca.
Ćutala je majka, ćutao je moj otac. Oni su mrvti.
Ćutao sam i ja. Ja sam živ.
Sve što sam imao da im kažem rekao sam im. Sve što su oni meni imali da kažu rekli su mi. Izmedju nas nije ostalo nedovršenih razgovora.
Kad su njihove cigare izgorele, ja sam ugasio svoju, pogledao sam ih, i rekao glasno: “Ajd’ odo’ ja!”
A da su me pitali gde idem, ne bih znao da im kažem.
Miroslav Miletić
