Mi znamo bolje
Većina našiih ljudi živi u prošlosti.
Ne menja se.
Ne menja mišljenja, ne usvaja nova znanja, ne prihvata nova saznanja, stavove, trendove, otkrića…
Ljudi se ne prispituju, ne razgovaraju sa sobom, ne dovode u pitanje svoje stavove.
Takav smo svet.
Nismo mi nakrivo nasadjeni, naprotiv.
Počeli smo kao i svi drugi ljudi na ovom svetu. Kasnije, polako s godinama, nakrivili smo se, svako na svoju stranu.
Većina naših ljudi je zakucana u nekom svom datumu, svako u svojoj godini. I bez obzira što vreme ide, u našem slučaju bolje rečeno, što vreme prolazi, što se svet i (ne)prilike u tom beskrajnom prostoru menjaju, što se sve ipak okreće oko nas, većina je tvrdoglava i bandoglava, čvrsto zacementirana u svojim neupitnim stavovima.
slika: Tomasz Trafiał ‘tome’
Zato medju našim ljudima ima toliko nerazumevanja, zavisti, zlobe, ogovaranja, podmetanja, laži, zato u ovoj zemlji toliko nepotrebnih rasprava, izgubljenog vremena.
Niko nam nije kriv.
Sami sebi smo nejasni. A onda i drugima. I drugi nama.
I tako, ostaćemo večno u tom začaranom prostoru i vremenu. Bez obzira na sve ono što dolazi i prolazi pored nas. Ćrknuću ja, vidim to jasno. Ali ima da crkne i moj komšija, onaj što se pravi mnogo pametan…
Dis iz hu vi ar iliti – Sve je to Srbija.
(ulomak odlomka)
Miroslav Miletić
