MORAMO SE BUDITI

Od Avale do Morave nisko oblaci,
noć je napredna, pa se ne vidi!
Samo moje reči po radiju putuju,
ja ih ispričam one nestanu.

A vi, na izborima zaspali
A vi, morate se buditi.

To je bilo davno, pa se niko ne seća:
nada nestala jednog proleća.
Vratiće se, kažu ljudi, ove godine,
ove godine il’ dogodine.

A vi, morate se buditi

Tužno, nigde smeha, sve je tužno, tužno mi je sve
jer u mojoj zemlji već odavno beznadežno je.
Ej, kad bi znali vi … nikad ne bi zaspali!
Ej, kad bi znali vi… valja se razbuditi!

Hajde sada tiho, tiše moji drugovi
da se nikada to ne ponovi:
nek lagano moje reči sad otputuju,
neka lutaju, nek se pročuju.

Tužno, nigde smeha, sve je tužno, tužno mi je sve
jer u mojoj zemlji već odavno beznadežno je.
Ej, kad bi znali vi … valja se razbuditi!
Ej, kad bi znali vi… morate se buditi!

( Iz ciklusa “Primenjene pesme i napjevi”)