Nešto o aktivizmu a i inače
Kada budu izbori, a biće sigurno, pre ili kasnije, glasaću za neku od lista – ako ih bude više – koja bude kontra vladajuće koalicije. Makar to bila i jedna tzv. “levo, desno nigde moga…” – lista. Što ne znači da će sledeća vlast biti bez, recimo, predstavnika SNS.
Jer mnogo njih je koji su se ukrtili za ovih 13 godina. Glasaće za sebe.
U tom smislu moj se tzv. građanski aktivizam, za sada, zasniva na stvaranju što boljih izbornih uslova (u mom slučaju najzanimljivije i za mene najvažnije je pitanje medija), edukaciji ili opismenjavanju kontrolora izbora i samom glasanju.
Posebno bih naglasio pitanje popularnih “preletača” i “udbaša”.
U mom slučaju ovo je bukvalno bez navodnika jer, kao neko ko je dovoljno star, barem u Kragujevcu znam u glavu mnogo drugova i drugarica koji su u protestima nekada živahniji i od najživahnijih studenata. Što je simpatično poznavaocima prilika na političkojsveni u gradu na Lepenici.
Naravno, nisu svi živahni. I ne samo oni. Služba štedi svoje ljude. Kako stare kadrove tako i ove nove koje je zaposlila od novembra do sad. A i naš narod više voli da živi u uverenju da je neko udbaš nego da je neko ko misli dugačija.
To je, inače, gotova pa sva prevara službe.
Što se tiče preletača sa moje tačke gledišta – 64 godine – dozvoljavam da neko promeni svoju političku orijentaciju.
Očekivano je da neko različito misli i deluje sa 20 i sa 30 ili 40 godina.
Osim ako to – politička aktivnost – nema za posledicu smrt 16 ljudi, recimo… To je, uostalom, zadnjih osam meseci, glavna linija razdvajanja.
Takođe, proces preletanja, promene političkih stavova NE podrazumeva naglu promenu ijekavice u ekavicu kao ni crne bajke bez obzira da li su na ijekavici ili ekavici.
Ovim – dakle predizbornim i izbornim aktivnistima – se ne završava aktivizam. Ili bolje rečeno, ne mora da se završava.
Legendarno zeleno svetlo kod mnogih je dovelo do procesa “iz dupeta u glavu” pa su shvatili da mogu da se samoorganizuju i bave politikom ne samo na tviteru nego i u svojoj MZ.
Ne mislim da se politika može sprovoditi bez stranaka – takav je posao, šta da se radi – ali to ne znači da posle izbora građani treba da se vrate “svojim uobičajenim aktivnostima” i politiku ostave političarima.
Što, bre. Pa taman su se komšije lepo upoznale.
I kao što mislim da je decentralizacija važna, ako ne i najvažnija, tako mislim – ja, vi ne morate, ne morate ni da mislite, ni da čitate ovo – dakle, rekao bih da je građanski aktivizam, formalizovan ili neformalizovan jako važan za stanje u društvu.
Da budem malo jasniji ili da objasnim kako bi me razumeli.
Ako vam je kriv Vučić, ako vam Đilas kida živce, ako vas nervira Lazović ili Ponoš ili Miki, ako volite jaču ili nežniju nijansu, žute, ako biste krenuli i promenili ali ne sa Savom, ako vam… šta znam ko i šta – onda ste vi “krivom kurcu i dlaka smeta”.
Nije, nije, šalim se. Mada, verovatno jeste.
Dakle ako vam smetaju neke stvari u politici ili neki ljudi – političari, ako mislite da ne valja, da može bolje onda dignite gguzicu i aktivirajte se.
Da se, na kraju – mada je kraj daleko, odrazim pjesnički – nije vam/nam niko dao zeleno svetlo sad, za Vidovdan. Sija ono već dugo, u stvari uključeno je oduvek. Samo ga nismo koristili.
Miroslav Miletić
