Od udarca u glavu do sudskih sporova

Udarac u glavu primio je svojevremno jedan od potpisnika ovog teksta, inače autor radio emisije i portala „Iz glave“, a tada autor  „Čavrljanja“ na Radio Kragujevcu. Za ovom vrstom „kritike“ posegao je jedan od nezadovoljnih slušalaca koji je sačekao da autor „Čavrljanja“, izađe iz redakcije na ulicu, a onda ga napao s leđa pesnicom. Nikada nije uhvaćen i procesuiran, iako je događaj uredno prijavljen policiji, i pratila ga je medicinska dokumentacija. Inspektor koji je vodio slučaj obećao je brzi i uspešnoi završetak istrage i odlazak na večeru na njegov račun.

Ipak, opasnost za kragujevačke novinare i novinarke ne predstavlja toliko publika, koliko oni o kojima mediji izveštavaju. O tome svedoči i aktuelna najava dopisnika „Danasa“ iz Kragujevca, novinara Zorana Radovanovića,  da će koliko ovih dana podneti tužbu protiv odgovornih lica Industrijskog sindikata fabrike „Zastava oružje“ u Kragujevcu zbog optužbi da je „na platnom spisku (reprezentativnog) Samostalnog sindikata“, kao i da su mu „najbliskiji rođaci vodeći kragujevački kriminalci koji po gradu ‘prodaju ciglu’ lokalnim biznismenima.“

Polupretnje i pretnje u „srdačim“ telefonskim razgovorima

–  Neću više da trpim kriminalce i bitange koji mažnjavaju lovu, zloupotrebljavaju svoju poziciju i ovaj grad i državu, kaže za Radio Zlatousti i portal „Iz glaveee“ Zoran Radovanović koji je u listu „Danas“ objavio da ove optužbe smatra „teškim ali ne i bezopasnim besmislicama“. Radovanović u „Danasu“ navodi da su mu predstavnici Samostalnog sindikata „Zastava oružja“ tvrdili da se optužbe iznose „’za račun’ predsednika fabričkog Nadzornog odbora Ivice Momčilovića“ , te da se „brutalno i bez ikakvih dokaza teško optužuju i vređaju svi poslovni ljudi, sindikalisti i medijski poslenici koje je Marjanović ocenio kao svoje protivnike“.

Ovaj kragujevački novinar dodaje da su mu tokom njegove višedecenijske novinarske karijere više puta pretili, da je bilo pokušaja da mu se zabrani da izveštava iz „Zastave“ gde je oštrije ulazio u teme i probijao zatvorene krugove, četiri-pet puta je ostajao bez posla, od čega posebno pamti isterivanje iz „Borbe“. Ništa se, kaže, nije promenilo u poslednjih par godina, osim toga što on više to neće da toleriše. Ovaj novinar je 2018. podnosio i krivičinu prijavu protiv Milovana Stojanovića, člana Saveta Univerziteta u Kragujevcu zbog skrivenih pretnji u telefonskom razgovoru  u kojem je „savetovan ‘da se malo smiri’“ , kada se, takođe, tvrdilo da je na platnom spisku, ali tada Arsenijevića (misli se na dva bivša rektora Univerziteta Slobodana i Nebojšu Arsenijevića- prim.aut.). Ova krivična prijava je posle par meseci odbačena. Dopisnik „Danasa“ i sada ponavlja da ga nije iznenadilo što je Osnovno javno tužilaštvo odbacilo njegovu krivičnu prijavu, jer, kako kaže, zna u kakvoj državi živi i bavi se medijskom delatnošću, a smatra da to znaju i oni protiv kojih se podnose tužbe.

– Zašto bi me bilo ko zvao telefonom zbog mojih tekstova? I zašto bih ja trpeo te pozive, polupretnje i pretnje? To su razgovori koji počinju  nekim intimiziranjem, a potom imaju preteći prizvuk, ili se kroz njih provlači navodna ironija. Ako ste nezadovoljni mojim tekstovima postoji demant, koji je moja redakcija u obavezi da objavi, postoji sud, pa onda da se teramo i da dokazujemo, ali ne ovako,  kaže ovaj novinar.

Ipak, po njegovom mišljenju Kragujevac, za razliku od drugih sredina poptu Beograda, Novog Sada, Niša… nije tako brutalan u napadima na novinare.

–  Naprednjaci koji su ovde na vlasti nisu toliko rigidni, a ovde to ne bi moglo ni da im prođe, jer je Kragujevac demokratičnija sredina, bio bi žestok otpor, tvrdi Radovanović.

Kad te „goni Gradonačelnik

Da u Kragujevcu ima manje pretnji po bezbednost medijskih poslenika svedoče zvanični podaci Osnovnog i Višeg tužilaštva prema kojima u poslednji tri godine nije bilo ovakvih prijava (osim pomenute Zorana Radovanovića). Ipak, svojevrsna vrsta pritisaka su takozvane Slapp tužbe raznih javnih delatnika, s ciljem da se finansijski i mentalno iscrpljuju novinari i njihove medijske kuće.

Najpoznatiji kragujevački nedeljnik „Svetlost“ obreo se svojevremeno na sudu u procesu gde je tužilac bio sam gradonačelnik  Vlatko Rajković. Među novinarima koji su bili tuženi od prvog čoveka grada, doduše u tom trentku „bivšeg“, je i Brane Kartalović, dopisnik „Politike“ iz Kragujevca protiv kojeg je 2015. krivičnu prijavu podneo gradonačelnik Veroljub Stevanović, optužujući ga za neistine i laži koje iznosi protiv njegove administracije. Osnovni sud je odbacio ovu prijavu. Gradonačelnik Radomir Nikolić se na prvoj zvaničnoj konferenciji za medije, po dolasku na čelnu funkciju, obrušio na novinare, tvrdnjama da su bili nakloni njegovom političkom protivniku, pomenutom Veroljubu Stevanoviću. Tokom šest godina njegovog upravljanja Kragujevcem od oktobra 2014. do avgusta 2020. godine, vlast u Kragujevcu se oglušavala o zakonsku obavezu raspisivanja konkrusa za sufinansiranje medijskih sadržaja koji su od značaja za javni interes u informisanju.

Brane Kartalović se i danas seća pritisaka koje je sredinom prošle decenije, trpeo kao novinar od strane čelnika gradske uprave. Kako on na te pritiske nije reagovao, krenulo se zaobilaznim putem, preko uredništva „Politike“. Na sreću upravo je redakcija „Politike“ stala iza svog dopisnika, kao i Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara. Kartalović kao kuriozitet ističe činjenicu da su se tada, međutim, i mnogi lokalni novinari koji su podržavali lokalnu vlast, okretali protiv njega i prestali da mu se javljaju, naglašavajući time da i medijski poslenici snose odgovornost za pritiske na svoje kolege.

–  Iako u Kragujevcu nije bilo mnogo slučajeva ugrožavanja fizičke bezbednosti novinara, ne mogu da tvrdim da nije bilo pretnji i pritisaka. Ja se lično, nikada nisam osećao ugroženo, jer sam imao podršku i zaštitu redakcije, ali sam smatrao da su zbog mog posla bili ugroženi moja supruga i moja kćerka. I jedna i druga su trpele određene pritiske na poslu i u školi, tvrdi Brane Kartalović.

Pritisci na porodice

– Ja sam tokom čitave karijere bio izložen različitoj vrsti pritisaka kaže i jedan od autora ovog teksta, Miroslav Miletić, radijski perfomer, pomenut na početku teksta. – Ti pritisci se razlikuju u vremenskim periodima. U vreme Slobodana Miloševića, do 5. oktobra, to su bili telefonski pozivi, pretnje… Recimo imali smo telefonski poziv u kojem se kaže: „Znamo u kojim ti kolicima žena vozi dete po parku“, ili „pazi šta pričaš, bacićemo ti bombu u studio“… Pa, onda ja radim noću emisiju, a oni šaraju laserom po meni. Do pomenutog fizičkog napada koji se desio jedne subote posle emisije „Čavrljanje.“

Miletić kaže da zna ko je osoba  koja ga je fizički napala i u čije ime, i da se, naravno, radilo o politici i pominje kao zanimljivost da i sada sreće tu osobu koja ga vrlo srdačno pozdravlja na ulici. Pritisci na njega su se nastavili i posle 5. oktobra, jer se ni demokratskim vlastima nije svidelo kako su tretirani u njegovim emisijama.

– Osetiš se izolovanim. Ne javljaju ti se. Ne postojiš za određene krugove, mada ja nikada nisam ni voleo, niti sam ikada bio blizak političkim krugovima, jer su oni kao magnet. Što su bliži, privuku te, zalepiš se za njih i onda ne možeš da se odlepiš. U poslednjih nekoliko godina od kada je na vlasti SNS pritisci su više ekonomske prirode. Niko ti ništa ne zabranjuje šta ćeš da pišeš i pričaš, ali te izoluju od ekonomskih izvora.

Ovaj novinar koji je svoju emisiju izveo i na scenu Knjaževsko-srpskog teatra organizujući Poetsko-kabaretski oratorijum „Iz glaveee“, sa ciljem da pridobije širi audotorijum, temama ne isključivo lokalnim  nego i državnim, kaže da se posebno posle izvođenja „Oratorijuma“ u BITEF-u oko njega stvorio zid koji je rastao u srazmeri sa publicitetom koji je dobijao – što veći publicitet, viši zid.  Inače, on je, takođe, jedan od onih novinara koji se lično upoznao sa svojim „nultim čitaocem“ to jest policajcem.

– U vreme kad je Sloba zajahao, pisao sam za splitsku “Omladinsku iskru”, novine koja su se prodavala u tiražu od preko sto hiljada primeraka. Bio sam kolumnista u najtiražnijem nedeljniku, imao sam celu stranu novine da pišem šta hoću.

Pisao sam „srpske stilske vežbe“ sve do besmislenog rata, honorari su bili dobri, išlo se neki put do Splita, a u slobodno vreme i do kafane „Balkan“. Tu, za kafanskim stolom, upoznao sam svog „nultog čitaoca“. Teško da mogu da se setim kako je izgledao: skijaški prsluk u nekoj mirnoj zelenkastoj nijansi, brkovi, onako, malo krupniji, dobroćudan i prijatan sagovornik. Rekao mi je da redovno, svakog petka, dobija „Iskru“ i da čita moje tekstove sa zadovoljstvom! “Odlično pišete. Svaka čast!”, pohvalio me je.

Nije mu bilo lako: taj je morao da čita sve što sam napisao, napravi izveštaj, da nešto i prekuca jer nije bilo prečica po tastaturi, muka živa ali posao je posao!, priča danas Miletić sećajući se ovih „slučajnih susreta“.

„Sluge Satanine“

Urednica i vlasnica kragujevačkog portala „Glas Šumadija“, Jovanka Nikolić, jedna je od kragujevačkih novinara i novinarki koji su trenutno najviše na udaru govora mržnje na digitalnim društvenim mrežama. Ona kaže da te napade govora mržnje ne doživljava toliko kao pretnju, već više kao potrebu ljudi da „izruče svoje nezadovoljstvo“ na neku osobu koja se bavi javnim poslom, a posebno novinarstvom.

– Mnogi imaju lažne profile, pa ne mogu da procenim da li su to ljudi koje poznajem ili ne, ali je očigledno da je dobar deo politički ostrašćen. Evo sada imamo i antivaksere koji nam kažu da smo „satanistički sajt“, „sluge Satane“, da smo „plaćenici“, da smo „Soroševci“, čak i neki naši kragujevački portali prenesu ceo naš tekst, ne navodeći da je naš, a onda kažu da „’Soroševci’ trljaju ruke“.

Jovanka Nikolić smatra da je deo gneva javnosti na sebe navukla i kao nekadašnja direktorka Radio-televizije Kragujevac, za koju se tvrdilo da je naklona vlasti koja ju je postavila, iako je ona realno bila jedina do sada direktorka ove kuće koja nije bila član nijedne partije i prema egzaktnim podacima podigla je rejting te medijske kuće. (Radio-televizija Kragujevac je tada nazivana i „Verkovizija“.) Tada je morala da donosi teške odluke koje su podrazumevale i odricanje od nekih kadrova koji su stvorili temelje te televizije i temelje novinarstva u Kragujevcu, ali koje je, po njenom mišljenju, pregazilo vreme. Zapošljava mlade, obrazovane kadrove što uzrokuje neslaganja, ljutnju, gnev…

–  2014. godine kada se promenila vlast u Kragujevcu,  imam ponudu od jednog važnog člana Srpske napredne stranke da idem da se vidim sa Nebojšom Stefanovićem, i da stavim na papir šta tražim  i u trenutku kada to odbijam,  počinju pritisci privrednog kriminala, koji po pet šest meseci provodi u Radio-televiziji Kragujevac, dolaze inspekcije rada, koja samo što nije otvorila svoju kancelariju u našim prostorijama, poreska policija.., znači više ne znam ko nije istraživao poslovanje Radio-televizije Kragujevac. Nakon što sam smenjena emituju se čuvene emisije „Razmotavanje“, protiv  mene koje su primera radi, u vreme izborne tišine 2016. emitovane u ta tri dana tri pre podne i tri pre podne, bez  da me je ikada iko pitao da iznesem svoje mišljenje, priča Nikolićka, ističući da su mnogi tada poverovali u to što je o njoj pričano, bez ikakvih dokaza. (Nikolićka je kasnije dobila sudske sporove u kojima su se utvrđivale neke od tih tema.)

Primera, poput ovih,  u kojima kragujevački profesionalni novinari trpe razne vrste ugrožavajućih radnji zbog želje da slobodno rade svoj posao, tačnije otvoreno iznose infromacije koje su od javnog interesa, ima dosta. Zajedničko im je da se uglavnom završavaju bez procesuiranja odgovornih i satisfakcije za novinare koji zbog svog posla imaju nacrtanu „metu na čelu“. I ovog puta pokušali smo da obezbedimo dozvolu republičkih organa Minsitarstva unutrašnjih poslova Srbije da razgovaramo sa policajcem zaduženim za bezbednost kragujevačkih novinara, ali tražena saglasnost nije stigla do okončanja ovog teksta.

Gordana Jocić, urednica Radija Zlatousti
Miroslav Miletić, urednik portala Iz glave

#PodržiIzGlave – doniraj, svaka donacija je više nego dobrodošla. Podrška je važna.