Poema o prekršajnom nalogu
Kakva diskriminacija!
Prošlog petka
Miroslav i ja,
sedimo na klupi i slušamo vesti,
što su upravo stigle,
kažu da imamo
još samo par godina za nas …
I neka dva lika u civilu priđu, kao da se pozdrave i da nam kažu da moraju da nas legitimišu.
Mića nema L.K. a matični broj nađe negde zapisan i reče im u pero.
Nisu pokazali legitimacije, ali vidim da vole teror, pa im i ja rekoh svoj J.M.B.G.
Mrzelo me da vadim L.K.
To bilo kod Vukovog spomenika.
I odoše.
Posle šest dana Miću kažnjavaju sa pet soma dindži. Kažu išao Daničićevom džadom.
Kilometar, dva od Vuka!
Terorista!
A murija obezbeđivala šetnju!
A JA?
Zašto ja nisam dobio kaznu?
Dokle više ta diskriminacija?
Zaista nema smisla i nije fer!
A mogli smo zajedno da im ne damo po pet soma!
Da nisu kreteni mogli su da ne dobiju deset soma, ovako neće dobiti samo pet!
I nije samo to!
Stalno im pričamo svi:
Nećemo nasilje, a oni traže!
I opet im kažemo:
Bez batina, mirno, oni provociraju!
Kažemo, samo mirno do promena!
E, posle će da budu i batine! I to lepe!
Pa da ih bijemo k’o volove!
Nisu dovoljne reči,
samo obične reči,
nije dovoljan dodir …
nENad makSImovIĆ
