ProGlas u Kragujevcu: Zabrinuti nasmejani građani
– Bili ste dobri sinoć.
– Odavno nije bilo onako.
– Ja ne pamtim kad je bilo onoliko ljudi kao sinoć.
Ovako nešto slušam od sinoć, od miting tribine Proglasa u Kragujevcu. Slične komentare sam čitao i po društvenim mrežama. U stvari ono što me je najviše iznenadilo (a istovremeno to i zabrinjava) je da nisam video ili čuo ama baš nijedan negativan komentar.
Svi koji su u sredu uveče bili kod Krsta na miting tribini Proglasa, svi koji su uz česta glasna odobravanja i aplauze slušali govornike (profesorke Ivanka Popović i Tamara Džamonja Ignjatović, sudija Miodrag Majić, pravnik Savo Manojlović i novinar Željko Bodrožić) kažu da Kragujevac dugo godina (pa i decenija) unazad nije imao sličan događaj.
Nema mnogo vremena koliko je prošlo od dve slične „manifestacije“ – predizbornog opozicionog mitinga i otvaranja trga Vojvode Putnika u organizaciji vlasti ali teško da se obe mogu meriti sa miting tribinom Proglasa.
O posećenosti nema razloga da trošimo slova. Proglas je imao višestruko posećeniji miting. I opozicija i vlast imaju o čemu da razmišljaju. Prvi kako i sa kojim idejama i programom privući građane a drugi da se ucenama, prinudnim dovođenjem ljudi i zabranama ništa ne postiže. Još je Milošević naučio: ako nećeš građane u salama, dvoranama i ostalim iznenada „zauzetim“ prostorima dobićeš ih na ulici u deset puta većem broju. A to se desilo u Kragujevcu.
Ono što, međutim, miting tribinu Proglasa izdvaja ne samo po (za mnoge iznenađjuće) velikoj posećenosti je odavno izgubljena atmosfera sreće i optimizma. Stajao sam pored Branislava Gute Grubačkog osnivača pokreta Novi optimizam i gledao ga kako se zadovoljno smeška. Kao stari pesimista nisam delio njegov entuzijazam kojim me je zasipao u danima pred miting tribinu Proglasa. Ali sinoć sam mu u jednom trenutku rekao – Guto, uspeo si da doneseš optimizam u Kragujevac.
Nada se vratila među građane. Taj zaboravljeni optimizam, tu sreću sam video pre i posle mitinga. Slušao sam pred početak reči jedne prijateljice koja je sanjala miting sa samo 150 ljudi i setio se Džonijevih stihova – Sanjao sam fini party mnogo ljudi, nigdje žandara, sanjao sam sretna lica dugo nisam takva gledao.
Prošetao sam od bine skroz tamo gore do staklenika i video nasmejana lica. Video sam one koje često viđam na ovom mestu – na svakom mitingu, protestu… ali sam, na moje ogromno izenađenje, video (uredno i srdačno se ispozdravljao) i one koji nemaju običaj da dolaze na ovakve skupove pa čak i one koji ne izlaze na izbore. Za nekoliko parova garantujem.
To je „to nešto“ što se desilo sinoć na miting tribini Proglasa u Kragujevcu. To je “to nešto” o čemu danas bruji čitav grad. Kao nekad davno kad se ponedeljkom ujutru komentarisao fudbal tako se danas svuda pričalo o miting tribini Proglasa. Nemam ime za „to nešto“. Ali eto ga, visi u vazduhu, oseća se po gradu…
Možda sam, u stvari, umesto svih ovih redova mogao da napišem samo jednu rečenicu – Nikad više nasmejanih građana kojima nije dobro.
Miroslav MIletić
