Uskoro: vozite se našim taksijem, platićemo vam

Zanimljiva fotka, Dragana i ja smo na njoj.
Kad sam je video setio sam se ćaleta koji je uvek, ali uvek, išao par koraka ispred moje majke, brata i mene.
Ali ako ste pomisli da ličim na oca i da idem uvek ispred Dragane – grešite.
Mi idemo ruku pod ruku.
Druga je priča u pitanju.
Ova ulica u samom centru Kragujevca, kod Krsta, obično je inače puna taksi vozila.
Fotku je slikana iz Timinog “Perona”, pre jedno desetak dana kada ni ovde niti bilo gde na ulicama grada nisi mogao da nadješ taksi a na sve pozive jednostavno se niko nije javljao.

To je bila direktna posledica “pojačane kontrole” rada taksi vozila u Kragujevcu koja traje evo skoro pa mesec dana.
Kako smo stigli do trenutka da u gradu gde, po nekim procenama ima 1.500 – ako ne i više – taksi vozila, ne možeš da nadješ prevoz?
Pa, recimo ovako: svojevremeno je Gradsko veće, koliko ja znam, donelo odluku da start taksija košta najmanje 60 kinti. Dobro ste pročitali.
Onda su najveća taksi udruženja, počela da se utrkuju u smanjenju cene starta i tzv “kilometar sata”.
Posle su svi, ali baš svi, u taksi vozila ubacili tablete – koje su morali da plaćaju vozači, dakle da kupuju, sklapaju ugovore sa operaterima na godinu ili dve – koji nisu služili samo za kontakt sa “bazom” i navigaciju nego i za naplatu vožnje.
Taksimetri su prestali da rade.
Na kraju – a to je danas – svi taksisti u gradu voze sa startom 0 (nula) dinara uz minimalnu cenu kilometar sata, razlika je u nekih 10 – 15 dinara, zavisno od taksi službe.
Svaki taksista plaća mesečno odredjenu kintu vlasnicima udruženja za frekvenciju i ko zna šta još. I voze tako.
Neko vozi svoj auto kao privatni preduzetnik, neko vozi tudji auto, na “crno” ili na “belo”.
Mušterijama dobro – praktično se voziš za džabe.
S jednog na drugi kraj grada u Kragujevcu taksijem možeš da se voziš u vr’ glave za 200 -250 kinti.
Iako svi gube – od 60 kinti za start svako ima svoj deo, vozač recimo, 20 odsto – nikom ne pada na pamet da se pridržava zvanične odluke grada.
Na scenu stupa legendarna inspekcija koja sa policijom juri taksiste, zaustavlja ih i proverava kako voze – na tablet ili taksimetar.
Naravno, svi uključuju i jednu i drugu spravicu, mušterijama se kaže da plaćaju cifru na tabletu a ne onu na taksimetru.
Inspekcija posle objavi kako je iz saobraćaja isključila – primera radi – 80 vozila, to se proglasi za fantastičan uspeh i nikom ništa.
Svi i dalje voze kao i do sada.
Ovi što su isključeni – ispadaju jer nemaju papire, rade na crno i slično tzv. divljaci.
Kakva je ludnica govori i ova priča: sjurim se, prošle nedelje, taksijem od radija do autobuske i kažem majstoru da sačeka – račun je bio na 240 dinara. Duga vožnja. To bi vam u Beogradu bilo nekih 800 -900 kinti.
Vraćam se posle par minuta nema ni njega niti bilo kog drugog taksija.
Ali vidim stoje dva policajca. Pola pet popodne, mušterija na sve strane, taksija ni od korova.
Pozovem centralu objasnim o čemu se radi, pitam da se nije majstor parkirao negde blizu, kaže ova – Poslaćemo vam novo vozilo.
Ovaj tip prežalio kintu i pobegao od policije.
Stiže novi taksi, vozač me poznaje.
– Ideš do kuće?
– Jeste, bato do kuće.
– Sedi biće 100 kinti ali moram da idem okolo. Videli me ovamo ovi iz inspekcije.
I majstor me provoza preko pola grada samo da bi izbegao kontrolu.
I tako vam je i dan danas u Kragujevcu.
U tom smislu ako budete čuli da su u Kragujevcu počeli da plaćaju gradjanima da se voze taksijem nemojte da se iznenadite.
Jer, sve što se dešavalo do sada pokazuje da se krećemo u tom pravcu.
– Od čega živiš?
– Vozim se taksijem.
– Kad radiš?
– U tri smene, pa rotiram.
Dragana i ja smo spremni da počnemo da radimo.
Menjaćemo se po smenama tako da ni moj ni njen “redovni” posao ne trpi.
Svaka kinta dobro dodje.
Sediš, voziš se i još ti plaćaju.
Kragujevac u svemu prvi.

Miroslav Miletić