Vladan Slavković: Ne volim da budem urednik
Trebalo bi da pogledate predstavu jer će mnogi od vas pomisliti kako su ovo sve već negde videli i da mi sad tu ništa novo nismo rekli, ali će jedan deo vas biti iznenadjen do mere negiranja i govoriti: “JAO, ma to nije baš tako.”
Medju svima vama će sedeti pravi novinari koji će vrteti glavom i neveselo znati da je stanje medija još mračnije nego što smo ga prikazali u predstavi.
Mi smo zbog dramatizacije to malo upristojili.
Zato valja pogledati. Zbog jedne profesije.
U predstavi se na mestu Urednika i Crnog tj. Crne smenjujem sa mojom prijateljicom i sjajnom glumicom, Tanjom Petrović. Jednom ona igra Crnu, a ja Urednika, a nekad ona Urednicu a ja Crnog.
I sjajna je ta rotacija koja često izmeni čitav kontekst nekih situacija i, pritom, pokaže svu tiraniju tog vertikalnog sistema upravljanja informacijama i našim životima.
Nekad mi više prija da budem Urednik, a nekad Crni, novinar.
Ako baš treba da biram više “volim” da sam Crni. Jer sam samo bolestan, jer sam samo izopačeni paranoik koji piše svakakve crnohronične vesti. Al’ me niko ne jebe.
A Urednik i jebe i biva jeban. Kao Urednik dobijam osećaj moći, ali i dobijam komadinu koju moram da izduvam da bih ostao vlast.
Nije lepo biti vlast čak ni u predstavi, bar ne vlast sa ovakvom strukturom podaništva.
U svakom slučaju: i kao glumac i kao gradjanin ove zemlje, ne vidim nikakvu lepotu u vršenju vlasti koja traži od ljudi da budu ovakvi koprofazi i očekuje od njih da budu mali tirani svojim radnicima.
Otud i moj ukupni osećaj da nama vladaju nesposobni ljudi kojima je najvažnija njihova podanička svest.
Prema svedočenjima novinara koji su gledali ovu predstavu i sa, pretpostavljam užasavanjem, posmatrali svoje živote, dobili smo informaciju da je realnost puno gora i teža. Postoje mnogobrojni instrumenti pritisaka i prinude koje nismo stigli da obradimo.
Kao i sve što nam se dešava: postoji ono što vidimo, ono što mislimo da jeste i ono što se stvarno dešava.
Realnost je mračnija od ovoga što mi prikazujemo, mnogo mračnija. A razum cemo sačuvati suočavanjem sa sopstvenim strahovima i reagovanjem na nepravdu.
Ovo je naš pokušaj da kroz umetnost probamo da osvetlimo jedan segment nepravde koja nam se dešava.
Vladan Slavković
