ZAŠTO FRLJIĆ NIJE REŽIRAO VUČIĆEV PREDIZBORNI SPOT

“Radio sam dosta u Srbiji, ali izgleda da neću skoro to ponoviti, jer jedino što bih trenutno radio jeste predstava o Aleksandru Vučiću, a nijedno pozorište u Srbiji to ne želi da radi.“, rekao je, pre neku godinu, reditelj Oliver Frljić u Centru za kulturnu dekontaminaciju, zadnja pošta Borka Pavićević, Beograd.

Bila je, koliko se sećam, neka debata povodom obeležavanja stogodišnjice od rođenja književnika, dramskog pisca i reditelja Petera Vajsa, nije važno ako ne znate ko je taj, i do sad ste živeli bez toga, pa je Frljić općenito, izrazio voljni element, svoju želju, dapače, kazališni izazov, da napravi predstavu naprednog tempa a.k.a premijer tada a sada predsednik Aleksandar Vučić, staring! I nije mu ovo prvi put, čisto da se zna.

Mislite verovatno da je dečko, mislim Frljić, blesav, ili barem da se pravi blesav. Nije, kažu koji ga poznaju, ovo je normalno kada je on u pitanju. U rodnome mu Travniku bi se već našao neko ko bi rekao: „A taj ti je oduvijek imao nake ideje, nije ni čudo što je otišao iz vake hronike i ljepote!“

Posle svega što je napravio s obe strane reke „To“ je najmanje što od njega možete da očekujete. Uostalom, tko ne zna, Frljić je onaj što ume da pravi predstave koje znaju da raspizde domoljubno – rodoljubivu publiku, a zvaničnici svih naših novorodjenih država u regionu, siročići rahmetli SFRJ, najradije bi, kako je to, svojevremeno, primetio Miljenko Jergović, dali „pokrenuti pješaštvo i avijaciju da se od Olivera Frljića načini nedarovitog provokatora.“

Jasno vam je, Frljića ič ne mirišu! Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, birajte! Ni u Rijeci, gde je bio direktor HNK, (jeste, njihov Teatar) nije bolje stajao. Svilen gajtan se oduvek vijorio iznad Kantride. Kraj već, valjda, znate.

Frljićeva pomisao da „radi predstavu o Aleksandru Vučiću“ je iskrena želja! Možda će ga Deda Mraz imati u vidu za neku sledeću turu, priča se, biće bolje, mada svi znamo, ne pita se Deda. Još manje se pita Frljić, a sasvim sam siguran, uopšte se ne pitaju pozorišta u Srbiji. Reditelj sam kaže: „Nijedno pozorište u Srbiji to ne želi da radi!“ Vaistinu, džanum, u pravu je. Ali nije samo da pozorišta „To“ ne žele. Njima „To“ ne pada na pamet. Ajmo po pozorištima, obidjite Srbiju: od upravnika do čistačice, niko na „To“ nije pomislio, evo, ne pomerio se sa mesta upravnika, čistačice, dabogdacrko!

Da se ne zaludjujemo, mi, možda, jesmo zemlja ludaka, ali baš toliko niko nije lud. Na kraju krajeva stavite se vi u položaj pozorišta u Srbiji. Jasno vam je, u pitanju su daske koje život znače!

Čudilo me je oduvek, pa evo i sada, u ovoj priči o želji da se „To“ napravi, što se niko nije setio da pita Onoga Koga Se Pita. Uostalom, sad je bio pravi trenutak, ali koliko vidimo predizborni spot(ovi) već snimljen(i). Šteta, nepovratno šteta.

Evo, za trenutak, neću duže, zamišljam, da je Oliver Frljić, kojim slučajem, negde uhvatio napredni tempo a.ka. predsednik Aleksandar Vučić i pitao ga: „Gospodine Vučiću, imate li vi nešto protiv da napravim pozorišno – kazališnu predstavu o vama?“

Slutim da bi Onaj Koji Se Pita, u prepoznatljivom stilu citiranja mudrosti, odgovorio: „Ako me već pitate Frljiću, a niko me nije do sada pitao, da vam jasno kažem – i ja volim pozorište ali ne u svojoj kući!“

Frljić bi, opet, navaljivao Na Onoga Na Koga Se Ne Navaljuje: “Ne bi „To“ bilo baš u vašoj kući, nego u nekom pozorištu, ovde u Beogradu. Smatram da bi „To“ bilo dobro ne samo za srpsku kulturu nego i čitavo srpsko društvo!“

Uhvatite, ovde, za trenutak, nemojte duže, napredni tempo a.k.a predsednik Aleksandar Vučić. Šta da radite? Šta da kažete reditelju koji izgara od želje da napravi pozorišnu predstavu o vama.

Znam vaš odgovor: „Šta god da uradim neće da valja!“

Tako je! Vidite sad kako je. Da je lako, vladao bi svako! Ako kažete da nemate ništa protiv skočiće na vas i početi na sav glas da viču kako vam je malo novina, televizija, predizbornih spotova pa sad hoćete i u pozorišta! Ako odbijete sleduje vam, znate već, dreka da cenzurišete novine i televizije a sad i pozorišta!

Ako mene pitate, a niko me „To“ još nije pitao, sklopio bih ruke i mirno rekao: „Predstava je uveliko u toku, uloge su odavno podeljene, gospodine Frljiću, igra(mo) se. Zar to ne vidite! Čudi me to od vas. I još nešto, Frljiću, jeste li čitali šta je napisao onaj na sajtu izglave.com. Pa, Frljiću, vidite da je čak i onaj što voli da priča „iz glave“ shvatio svoju ulogu! I on  se frlja pa mu ne treba Frljić“