Zašto su me Metabotovi blokirali

Bilo je pitanje trenutka, minuta, sata, dana, nedelje, meseca, godine, stoleća, vremenske linije u novojoj srpskoj istoriji kada će se i to desiti – da me fejzbuk „ogledalce, ogledalce ko je najpametnija mašina na svetu“ blokira.

Koliko mogu da se setim, trenutno, do sada sam popio nokaut, bezbroj puta su zvali telefonom i Draganu i mene, pretili mi bombama, noževima, matematikom – „vodi računa šta pričaš“ –  zavrtanjem šije, razlačenjem po gradu, nabijanjem na kolac, seksualnim radnjama koje ni kamaprekosutra nije zabeležila, izolovali me najnaprednijim izolir trakama i nevidljivim zidovima a da ne bi u digitalizaciji ostao nezabeležen eto i blokade od fejzbuka: nisi bio dobar, 24 sata da klečiš na postovima koje bi objavio a mi ti ne damo.

Naravno, za ovo nije kriva mašina. Metabogovi (Metabotovi?) i mašina koju koriste nemaju nalog na fejzbuku. Oni to jesu. Prokletstvo. Oni se dosađuju, zamislite taj život – sedite i gledate milijarde i milijarde postova svakojakih profila, glupost do gluposti, tu i tamo izleti nešto interesantno, čak i pametno, ali uglavnom sediš i čekaš da te neko pozove i požali se.

Neko recimo zakuka, pusti suzu – vidi šta nam rade, bolje rečeno više njih, mnogo njih, odjednom napiše, drukne me, prijavi me, cinkari me…

U ovom, konkretnom, tužnom i tragičnom slučaju digitalnog ograničavanja slobode izražavanja metabogovi bili su preplavljeni rekom suza da sam na svom storiju objavio printskrinove komentara – podrške predsedniku Srbije sa instagrama.

Predsednik je snimio kratki video, rekao da on neće nigde, da neće ni njegova familija, bla, bla, dav, dav, kenj, kenj, opcija nije opcija i onda su to razni podržali – manje više svojim rečima mada je bilo i nekoliko čudnovato sličnih komentara – gotovo identičnih.

Ja nisam komentarisao komentare ja sam ih samo slikao. A mogao sam da napišem – loženje naroda. Ali nisam. Čak sam i stavio svoju fotografiju na kojoj držim novine sa slikom predsednika.

Metabogovi ko metabogovi, šta će nije do njih, obrisali su suze sa sebe, saslušali naricanja i kletve i kliknuli na blok. Mušterija je uvek u pravu, čak i u digitalnom svetu. I metabogovi moraju da jedu.

Metabogovi su digitalni srpski raj – šalter za cinkarenje, drukanje, mesto gde možete nekom da „zagorčate život“ ako to već ne možete ili, pre će biti, ne smete u stvarnom životu.

Veća sam pisao ali da ponovim – koliko god svet oko nas bio komplikovan, koliko god se društveni, politički ili ekonomski interesi menjali, čineći se često nerazumljivim, sve je u stvari vrlo jednostavno.

Tako je to odvajkada. Jedna strana, vlast, svaka vlast, teži ka neupitnosti svog postojanja i delovanja. Ko god bio, kad god vladao, u kojoj god formi – manje ili više demokratskoj – vladanja bio, nastojao je, nastoji i nastojaće da polaže pravo na bespogovornu istinu i nedodirljivost.

Da se vlast, svaka vlast, pita – a mnogo je primera gde se zaista i pita – informisanje bi se svodilo na obaveštavanje građana putem saopštenja bez prava postavljanja pitanja. Jer, svaka takva radnja, svako najbezazlenije pitanje je uznemiravanje građana (vlast se tako krije), a zbog toga sledi lociranje neposlušnog građanina. Drugim rečima – reakcija na pitanje nije odgovor nego ugrožavanje sigurnosti ili bezbednosti onoga koji se usudio da posumnja, promisli, pomisli…

Alati reakcije su manje više isti: verbalno nasilje u obliku javnog prozivanja i provlačenje u javnosti uz izmišljene afere, direktne ili anonimne pretnje i na kraju (kad vlast, što kažu “više nema gde” i “ne zna šta će više da radi”) fizičko nasilje koje se mnogo puta završilo smrću. Da ne nabrajam imena, lista je dugačka za ovako malu zemlju.

U naprednim novodemokratskim vremenima u modi su neformalni oblici pritisaka. Rasporostranjena na svim nivoima – botovske mašinerije – zadužena pre svega za odbranu lika i dela predsednika, ta debelo plaćena još uvek neregistrovana delatnost vrlo pažljivo prati i prati ono šta mu rade.

Nekad po instrukacijama a nekad, ubeđen sam, i na sopstvenu inicijativu reaguju histeričnom bukom koju čuju čak i Metabogovi. Neki put se, eto, žale na printskrinove, nekad na izbora tema, izbora sagovornika pa čak i, verovali ili ne, emitovanja prekodrinske glazbe na svima nama razumljivom jeziku. Najčešće na ismevanje, to najviše boli.

Ako se pitate zašto im smetaju printskrinovi podrške predsedniku odgovor u obliku pitanja je jednostavan i dao/postavio ga je Vlada Marović – Zašto se stidite sopstvene podrške vođi, pa kad vas autuju, kriv vam je Miroslav Miletić ?

Koja propast. Nekad je moj rad pratila Služba, ali ona Služba, školovana za taj posao – čime si na neki način bio “poštovan i počastvovan”. A vidi me sad – spao sam na “tužnu” činjenicu, vernu armiju anonimnih  botova koji me, između dva zalogaja sendviča, za par crvenih, u svojim tužbalicama cinkare Metabogovima.

Bogovi ko bogovi – gledaju svakom da izađu u susret. Udovoljili su mnogobrojnim narikačama nad zlehudom sudbinom prvog srpskog prenemagača pa su me blokirali na 24 sata.

Ujedno, dajući nam svima do znanja da ih živo zabole za sve nas, metabogovi su mi ostavili (na kvarno) mogućnost da 24 sata budem aktivan na fejzbuku iako sam blokiran.

Dovoljno je bilo da me samo neko od prijatelja taguje u svom postu i da ja taj post „odobrim“. I, opalac, eto postova na mom  zidu. Tako sam svojim prijateljima, za koje sam znao da nemaju probleme sa botovima a još manje sa Metabogovima, slao tekstove postova i fotografije koje su oni objavljivali tagujući me. I tako je nastala žurka na mom blokiranom fejzbuk zidu.

Tako sam se ceo jedan dan, uz pomoć svojih prijatelja, pravih ljudi od krvi i mesa, hrabrih ljudi sa stavom, pod parolom podrži i pridži iz glave suprotstavljao botovskom saplitanju. Za muda treba imat dušu.

Zezanjem, smehom na silu je bio najbolji odgovor preplašenim i javnosti izloženim botovima.

Iza tog smeha, iza te na prvi pogled bezbrižne zajebancije još jednom se, zahvaljujući našoj dragoj i nadasve uspešnoj digitalizaciji, pokazalo da je sloboda izražvanja, sigurnost i bezbednost svakog od nas na društvenim mrežama i dalje je ugrožena.

P.S. Metabogovi ili Metabotovi su mi posle 24 sata javili da sad mogu ponovo da pravim objave. Ja sam napisao – “Hvala svima koji ste me pridržali u pokušaju saplitanja. Tu sam opet ali sad neću kad mi fejzbuk kaže nego ću kad ja hoću.”

P.S.S.

I kad sam završavao ovaj tekst na mom fejzbuk nalogu je pisalo da će se „vaše objave prikazivati niže u novostima na 26 dana“. Saplitaćemo se još. Metabotovi.

Miroslav Miletić

 

#PridržiIzGlave #podrži – saplitanje i dalje traje, klikni i ako si u mogućnost  – doniraj