TOP SHOP KOSOVO IZ FOTELJE

“Ja ću naredne nedelje otići i sesti sa strane centralne Srbije u kontajner i čekati naše ljude koji izlaze i ulaze preko administartivnog prelaza i videti šta možemo da pomognemo. Naši ljudi su strašno životno zabrinuti i želim da im pomognem.” – Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, polovina marta 2026. godine.

 

Možda niste znali, pre desetak godina dvojica Iraca, Pat Burk, u to vreme mlad dečko, samo 27 godina i Alan Dženinks, malo stariji, 65 godina, dakle spoj mladosti i iskustva, prodavali su irsku zemlju upakovanu u vrećice od po 340 grama po ceni od 15 dolara. Nostalgični Irci, kojih kao i Srba ima svuda po svetu, kupovali su svoju zemlju kao blesavi pa su ova dvojica vrlo brzo omlatili svoje prvo milionče dolara.

Ovaj domišljati irski dvojac počeo je posao preko interneta a onda su, preskačući i drugi milion, napravili dogovor sa nekoliko američkih televizija i vrlo brzo prešli na telešop prodaju. Tek onda je nastala ludnica. Sve se to pokupovalo, bolje rečeno dvojica Iraca prodali su i više od jedne Irske svim Ircima sveta. Neki kažu da više irske zemlje danas ima u Americi nego u Irskoj.

Zašto ne bi bilo više Kosova u Srbiji nego na Kosovu?

Rešenje je jednostavno: Tele – Šop Kosovo. To nam je činiti. Treba iskoristiti svetska iskustva, svetsku praksu u rešavanju našeg tragičnog i komplikovanog slučaja i kupovati Kosovo iz fotelje.

Dovoljno je samo pozvati broj koji ćemo videti ekranu naše najveće multinacionalne ružičaste fleke i na mreži ekrana svih informerovih lokalnih privatizovanih televizija. Zaista se ne treba držati Ustava ili zakona kao pijan plota. Pustimo sad šta piše u Ustavu, šta je potpisano u Briselu, oslobodimo se straha od jezivih papira i hvatajmo se za džep. Ne plašite se zmije u džepu.

Umesto teških reči treba nam laki broj.

Pa, što kažu, da vidimo onda ko je vera a tko nevera. Svi oni kojima su usta puna svete srpske zemlje, svi ti srpski politički punišići, svi ti duhovno siromašni a eurima bogati pastiri našeg stada, svi ti koji ne mogu da veruju svojim ušima i očima šta čuju i vide, dobili bi priliku da se pokažu na delu. Mobilni ima svako, neko i dva, a pare nikome ne mogu i ne smeju da budu problem kad je već Kosovo problem.

„Ako u sledećih dvadeset minuta okrenite broj telefona koji vidite na ekranu dobićete ovaj džak srpske zemlje po neverovatnoj ceni od 10 eura za 100 grama. I to nije sve: kupovinom jednog džaka od 100 kilograma dobićete i kompletnu dokumentaciju o vlasništvu nad kupljenom zemljom!“ – slušaćemo i gledati promotivni spot.

Ako ne možete da kupite deo naše zemlje onda evo prilike da podržite naš rad. Donirajte, svaka donacija je dobrodošla. Ako baš niste u mogućnosti, da znate da niste jedini, nema veze, pratite naš rad – hvalite nas po boljim kućama.

„Ali čekajte to nije sve! Ako odmah pozovete broj telefona koji vidite na ekranu i naručite šleper osveštane srpske zemlje po specijalnoj ceni od 20 eura za 100 grama dobićete i kompletnu UNESCO dokumentaciju o valsništvu nad kulturnom baštinom! Zato pozovite odmah!”

Vrlo brzo, munjevitom telefonskom akcijom, sve naše svete, vekovne teritorije, sve naše zemlje i gazivode, bile bi i papirološki naše.

A znate i sami, nema te Evrope, nema te Amerike koja će zatvoriti oči pred svetinjom – civilizacijskom tekovinom – svetskom baštinom – pred privatnom svojinom.

„Čiji su ovi džaci i šleperi zemlje?“

„To je naša zemlja, naši džaci, naši šleperi, kupili smo preko tele-šopa, evo su papiri.“

I tako, i pitanje zadovoljna i odgovori na mestu.

U suprotnom, ako telešop akcija zakaže, što je moguće jer ovde se već vekovima, s kolena na koleno, jedno priča, drugo misli, treće radi a četvrto kupuje, ni model dve Nemačke, koji se nudi, nije loš.

Zamislite samo: dve Srbije, dva Kosova.

Jedno Kosovo nama, drugo Kosovo njima.

Jedna Srbija vlasti, druga Srbija opoziciji.

Jedino što se zaboravlja u dostojanstvenom napuštanju ili kupovanju Kosova su ljudi.

Možda ne znate pa da znate – predsednik Srbije je još davno, dok je bio premijer, rekao da nema izbora.

 

Miroslav Miletić