SIGURNE GUZICE SRBIJE

Odnos političkih snaga – vlasti, opozicije i studenata – gotovo da se nije promenio u odnosu na decembar 2024. godine kada je nastavo ovaj tekst, bolje rečeno tviter niz.

Iako, iz ove perspektive – proleće 2026. godine izgleda isuviše jednostrano i jednostavno, plitko – bolje rečeno, pogotovu kad je u pitanju konačno “formatiranje” studentskog pokreta, iako su se u međuvremenu pojavili zborovi koji su ostvarili odličnu saradnju sa studentima, ideja o Sigurnim Guzicama Srbije stoji kako je stajala pre godinu i nešto dana.

SGS – Sigurne Guzice Srbije su konstanta, najveći problem. I ujedno oni  koji mogu presudno da utiču na rezultate izbora. Jer nije to nikad bio jedan čovek – o tome više čitajte ovde.

Sou, dakle, enivej, elem, evo teksta tj. Tviter niza iz decembra 2024. godine.

 

Blokade i studentski protesti ne drmaju samo vlast. Oni drmaju kompletnu elitu ove zemlje. Najviše političku mada neugodno je vrlo i privrednoj, kulturnoj, sportskoj…

Oni, bezimeni studenti, ogolili su ovdašnju najveću neformalnu političku organizaciju – Sigurne Guzice Srbije.

SGS – skraćeno – najviše drma politički sigurne guzice. One decenijama strastveno zagrljene samo menjaju poze održavajući jedni druge ili na vlasti ili opoziciji. Danas us u jako neprijatnoj situejšn.

Realna opasnost je da njihova politička monogamija bude otkrivena.

Možda je vlasti malo lakše. Jebe se njima jer su ionako su za većinu bed gajs. Ali je muka iliti odgovornost veća. I ulog tj. kinta, obećanja, obaveze. Valja se elegantno izvući, namiriti studente, sačuvati guzicu od stranaca, ostati na vlasti. Najvažnije od svega valja završiti expoataciju.

Opoziciji je teže. Najveći deo njih već dugo živi u fazi “evo, samo što smo izgubili vlast”. Preciznije većina je u fazi “uzeli su nam vlast”. Ponašaju se kao dete bez igračke. Stalno su ljuti. Jer, kako to oni bez vlasti…

Jer oni, kao i vlast dok je bila opozicija, žive (što je najsmešniji utisak) u iskrenom uverenju da njima pripada iskonsko, stvorenjem – rođenjem stečeno pravo, na bavljenje politikom. Niko drugi ne sme niti može TO da radi.

Jer, zaboga, jebote, odakle nekom pravo na to.

Vlast: šta ima sad tu da se buni i traži neko ko nije vefifikovana opozicija, koja je deo širokog fronta Sigurnih Guzica Srbije. Opozicija koju volimo.

Ne može tu sad neko drugi koga ne poznajemo, ne razumemo, sa kojim se (najčešće) nismo (nekad i prećutno) dogovorili.

Opozicija: odakle nekome ideja da može da se buni ili traži nešto od vlasti.

To je naš posao odvajkada. Takav je širi dogovor sigurnih guzica napravljen još u drevna vremena, u osvit demokratije.

Niko nema pravo da dovodi u pitanje vlast sem verifikovane opozicije.

I kad vlast, evo već 12 godina, kao papagaj ponavlja bivši režim, bivši režim ona psihoterapijski hrani sujetu opozicije. Tako je teši i kaže joj – U pravu ste uzeli smo vam vlast. Nastavite tako, drage naše guzice.

Podrži iz glave. Nije sve u parama ali kad su mediji u pitanju jeste. Svaka donacija je dobrodošla. A možete i da nas hvalite po boljim kućama. I to je sasvim o.k. podrška. Unapred hvala.

Klasičan primer ove narcisoidne zaslepljenosti je gospodin Tadić kome (iako mu je to struka) nikako nije jasno kako to njega (posle deceniju i više)  niko ništa ne pita, ne zove… slično običaju svih drugih kada su u pitanju (ne)pozivanja na sudbonosne “gotov je” dogovore.

I onda na teve dođe neimenivani student rođen 2004. godine ali koji ima 20 godina, koji kaže kako se tog Tadića ne seća, možda malo Nikolića, a da Vučića ni on ni njegove kolege nisu ništa pitale.

Ovo izaziva tektonske poremećaje. Panika je. Dupe gaće žvaće. Guza ko meduza. Ispuštaju se tihi i glasni gasovi. Tihomiri i Zvonimiri na sve strane.  I oseća se smrad. Smrad ogoljenih, ustajalih sigurnih guzica. Pale se alarmi. Jebo te šta ćemo se sad.

Oni od kojih se to najmanje očekivalo – jer što deca mogu da te upropaste to ne može niko – oni kojima smo dali sve, odvajali od usta, naša budućnost na koju smo računali svojim protestom i blokadama, ruše vekovni poredak, davno dogovoreni red stvari.

Oni ne biraju. Izgleda da znaju da svojim postupcima ugrožavaju i bezbednost guzica i svojih najrođenijih, očeva i majki, ali opet izgleda da ne mare za to.

Traže da ono što su Sigurne Guzice Srbije dogovorile kobajagi bude stvarno.

Oni koriste isti jezik, koriste isto pismo, istih trideset slova ali u komunikaciji dolazi do nerazumvanja. Jer Sigurne Guzice Srbije ne žele da se bave sadržajem, suštinom poruka, reči, slova, teksta, govora. Guzice su užasnute da uopšte, općenito, u celini celosti globala, neko sme, može i hoće da pita.

Sigurne Guzice Srbije su užasnute da je neko uopšte, općenito, u celini celosti globala, došao na ideju da postavi pitanje njihove odgovornosti za (ne)funkcionisanje sistema. Kako guzica na vlasti tako i guzica u opoziciji.

I ne odustaju od traženja odgovora. Ne jebu živu silu.

Ne kažem da će studentski protesti i blokade srušiti vlast.

Za tako nešto potrebno je mnogo više. Potrebno je i mnogo iskustva, poznavanja sistema, načina na koji funkcioniše, da pojednostavim – potrebno je mnogo, mnogo više poznavanja prirode i društva Srbije. Ali, dobro, za početak, energija tu. Energija kakve nije bilo dugo, dugo, dugo…

Ne kažem da će nestati Sigurne Guzice Srbije.

Neće. Mi smo takvi kakvi jesmo I to je to. Iliti ovo. Dis iz hu vi ar. I guzice se regenerišu. To je nešto što je duboko u genu, mentalitetu i za promenu toga potrebno je više generacijskih blokada. Jebi ga.

Međutim matematika je prosta. Kada ovi što sada imaju 20 budu imali 40 većine sigurnih guzica neće biti. Okreni – obrni, Sigurne Guzice Srbije gube svakako. Nestaće. Umreće. Biće blato na dva metra dubine.

Tamo, dole, duboko pod zemljom najzad će naći mesto koje ima zasluženo pripada.

I to je neka vrsta pravde – politički će ih sahraniti oni koje su zvali decom, oni koji su odrasli i postali ljudi za vreme dok su Sigurne Guzice Srbije vladale.

Miroslav Miletić