TA I TAKVA SITUACIJA

To što se, kako piše štampa, jedna od najznačajnijih izložbi posvećena Svetom Savi pripremala i održava bez neke “šire najave događaja” iako će na njoj biti predstavljene dragocenosti koji se veoma retko iznose iz manastirskih riznica – kažu možda bude izložen i pečat Svetog Save, sav taj mir i spokoj – dakle, TA i takva situacija tiho i bez vetra – ne treba da čudi.

Tihovanje crkvenih krugova oko izložbe povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića ogledalo je u kome se (pre)lepo vidi čitav problem u kome se nalazi srpsko društvo

Jednostavno, nikome u crkvenoj vlasti – u naprednim crkvenim krugovima ne treba “masovnost” izložbe. Ono jeste da će izložba biti otvorena dva meseca ali jest i budet ko zna koliko molitvi da sve prođe mirno.

Jer šta će budet ako neko vikne – Čiji Sava? Jer, realno, uopšte nije nemoguće da se tako nešto desi. Ako traje rat nalepnicama zašto se ne bi zaratili i oko vekovnog vlasništva nad Svetim Savom. Što nam teško ili kako kaže stara srpska – Hold maj nalepnica.

Zato su molitve su dobre. Zato molitve mogu biti blagotvorne ali obezbeđenje i stalni nadzor i nad eksponatima i nad eventualnim eksponiranjem jest i budet još bolji.

Jer Srbija je društvo u kome se već desilo da ne može svako da uđe na predstavu, koncert ili utakmicu i to će se nastaviti.

Srbija je, inače, društvo u kome ne može svako da radi svoj posao pod jednakim uslovima.

Mi smo društvo u kome ne može svako da ostvaruje svoja ustavom i zakonom zagarantovana prava.

Srbija je društvo u kome nismo svi jednaki.

Mi živimo, hteli to da priznamo ili ne, hteli da pristanemo na to ili ne, u društvu pristalica vlasti i protivnika vlasti.

Zato, ako bude trebalo, ako se proceni, ako TA i takva situacija bude zahtevala, sutra ili prekosutra – u svakom slučaju uskoro, neće moći svako da uđe ne samo na predstavu, koncert ili utakmicu nego ni na izložbu.

Sutra ili prekosutra – u svakom slučaju uskoro neće moći svako da uđe ni u crkvu.

A već danas ili juče, u svakom slučaju već nekoliko meseci, ne može svako ni da izađe ii crkve.To dokazuje slučaj, kako kažu, izlolovanog a u stvari uhapšenog i u monaškoj ćeliji Studenice utamničenog arhimandrita Damjana koji nema mogućnost kontakta ni sa rođenim bratom.

 

Podrži iz glave. Sloboda medija zavisi i od vas. Jer nije sve samo u pisanju i čitanju, u pričanju i slušanju. Potrebna nam je podrška. A nema niko drugi nego vi koji ovo čitate. Svaka donacija je dobrodošla. Ako možete, kad možete, koliko možete. U tom smislu možemo samo da kažemo hvala i nastavimo da radimo.

 

Sutra, prekosutra – u svakom slučaju uskoro a možda i malo kasnije, neće moći svako da izađe na izbore i da glasa. Neće mu biti omogućem pristup biralištu. Neće moći ni da vidi glasačklistić a kamoli da priđe glasačkoj kutiji.

Eto, ne možeš da glasaš. Možeš da snimaš mobilnim koliko ti volja. Ne možeš da glasaš i gotovo.

Što ne možeš da glasaš?

Znaš ti zašto.

Možda će, recimo, pristalice Aleksandra Vučića da naprave gužvu oko svakog biračkog mesta da niko drugi ne može da mu priđe i ostvari svoje ustavom i zakonom zaharantovano pravo da bira i bude biran.

Može tako biti, što da ne, ako bude trebalo, ako se proceni, ako TA i takva situacija bude zahtevala, ako nadležna institucija oseti neugodni izborni predosećaj, sutra ili prekosutra – u svakom slučaju uskora a možda i malo kasnije izbori mogu biti nepotrebni. Ne bi bilo prvi put u istoriji ljudskog sleganja ramenima da život ide tako svojim tokom.

Uostalom već se čulo u javnosti da izbori u ovakvim uslovima samo mogu da zakomplikuju stvari. Vrhovna ustavno-pravno-braniteljska glava Srbije već je rekla da se tako, nekad, eto dese stvari koje stvaraju dodatne tenzije tzv. nepotrebne dodatne tenzije. Preciznije rečeno rezultati izbora mogu da izazovu nepotrebne potrese ili kako je to lepo formulisano u odluci Ustavnog suda u slučaju Zaječar – žalbe tj. blokada verifikacije mandata u lokalnoj skupštini – ostvarivanje nekog prava , u ovom slučaju  prava na žalbu, može da stvori jako nepopularnu “institucionalnu neizvesnost”.

Šta, onda, ako nečije pravo da bira i bude biran, nečije pravo da glasa stvori dodatne tenzije i institucionalnu neizvesnost. Šta ako se desi TA I takva situacija. Sve ovo bi, u jednoj rečenici, na svima razumljiv način rekao Alan Ford – Ako izgubim izbore onda ne mogu da vladam.

Predsednik, to je opšte poznato, ne voli tenzije, neizvesnist još manje a institucionalne probleme posebno. Izbori su nepotrebni sadašnjem predsedniku Srbije. Ne zato što će ih izgubiti kao što to već godinu i nešto dana viče jedan, ne toliko mali, deo građana. Ne, jer mehanizam krađe glasova radi besprekorno, samo što je urađen remont, samo što je mašina podmazana pa teško da će zaribati sad kad je najpotrebnije.

Muka je što bilo koliko glasova na suprotnoj strani, recimo, 30 posto glasova, ma I 3 posto glasova, stvara problem. Jer rezultati izbora u Srbiji su stvar subjektivnog shvatanja Aleksandra Vučića. Pa to nije, kako jeste, 30 posto za nekog tamo iz opozicije, za neke studenate, desnicu, levicu… Peru, Miku, Žiku, Janka, Marka nego je to, kao što nije, 30 posto PROTIV Aleksandra Vučića lično, him self, personalno i osobno.

Tako nešto, TA i takva situacija ne samo da nije potrebna njemu nego nije potrebna – najstrašnija je to noćna mora – sigurnim guzicama Srbije, posebno lojalnim naprednim guzicama. Jer ako se desi nešto tako, ako se desi  TA situacija, ako se neko probije do glasačkog mesta, ako “onakav” listić zaluta u konačni rezultat izbora, onda će neko biti u velikom problemu.

Neko će biti  kriv za tih 30 posto glasova, ma I jedan jedini glas, a to neće biti oni koji su glasali – jer Srbija je demokratska zemlja a izbori su fer, demokratski i pošteni odvajkada. Za  glasove PROTIV koliko god ih bilo biće kriva neka do tog trenutka sigurna guzica, ušuškana, lojalna guzica Srbije.

A onda, ako se desi TA i takva situacija predsednik će biti ljut. I onda su svi ugroženi.

Zato, ne samo zbog izbora, ne samo zbog koncerta, utakmice, ne samo zbog izložbe, ne zbog straha, nego eto, tako uopšte, zarad mira, spokoja, tišine i cvrkuta ptica, bez vetra, da samo prođe (radno) vreme, samo još jedan dan, još jedan događaj koji se nije desio, dok se ne desi nešto, pa makar se i desi nešto. TA i takva situacija, recimo.

 

Miroslav Miletić