Ćuti i pusti druge da ćute

Bolje ti je da ćutiš. Ćuti, neko može da te čuje. Ćuti, ne seri. Ćuti, ne pričaj nikome. Ćuti, kenjaj i brzine menjaj. Tiću u kafiću. Nemoj nekome slučajno da si ovo rekao, ćuti to samo ti i ja znamo. Ćuti, bre. Nemoj slučajno da sam te čuo da ovo negde pričaš. Da sam na tvom mestu ja bih ćutao. Ćuti, jezik pregrizo. Ćuti, znaš li ti ko je to. Ćuti, to može mnogo da te košta. Ćuti, pusti to. Ćuti, što da se zameraš. Ćuti, mnogo su jaki.

Odvajkada, kojekude, ćuti se u ovoj zemlji, a i šire na ovim prostorima.

Ćutanje je zlato, kaže stara narodna poskočica.

Radnici (stavite po volji bilo koju delatnost) ćute i ne smeju da pisnu reč protiv poslovodje. Poslovodja ćuti i ne pada mu na pamet da se zamera šefu. Nije lud šef da se zamera gazdi, davno je procenio da je bolje da ćuti. Gazda ćuti, radi kako i koliko može i ne pada mu na pamet da se zamera onima koji su mu omogućili da radi tako i toliko. Ovi iz ekipice koji su zaduženi za gazdu opet ćute, spuštaju glavu i kleče pred voljenim božanstvom koje u tišini ćuti šta mu je volja. A opet i naše (vaše, njihovo) voljeno božanstvo ćuti pred bogovima iznad njega koji pažljivo osluškuju njegovo ćutanje.

Ćuti se, glasno se ćuti u ovoj zemlji, a i šire na ovim prostorima.

Roditelji uče decu od malih nogu da ćute. Slušaj, budi dobar i ćuti. Nemoj da si slučajo pravio probleme, sedi, slušaj šta ti se priča i ćuti. Ne zameraj se, ćuti, zapamtiće ti pa ćeš možda da imaš probleme.

Dobio si posao, sad radi šta ti se kaže i ćuti.

Nemaš posao? Malo više ćuti pa će doći red i na tebe.

Ko ćuti ne boji se gladi. Ko ćuti može mirno da radi.

Glavna opasnost po sve nas je ćutanje. Ćutanje će nas, ako se nastavi ovom jačinom, dokusuriti. Ćutanje može na kraju da nam dodje glave. Nestaćemo u tišini, bez glasa, ako nastavimo da ćutimo.

Nisam vam napisao ništa novo, ništa pametno, ništa hrabro. Sve ovo svi vi koji ste stigli do ove rečenice – znate. Samo što većina o tome ćuti.

A možda je bolje da sam ćutao nego što sam ovo pisao. Jer i samo pisanje ili progovaranje o ćutanju je opasno. Nekad toliko opasno da možete da ostanete bez glave. Možete odistinski da budete mrtvi. I da na kraju zauvek zaćutite. Znate i sami –  mrtva usta ne govore, kaže stara narodna poskočica.

Pa, poskočite dok ste još živi, progovorite dok još možete, dok ne bude kasno. Jer, koliko god da smo već okasnili – nije kasno.

Miroslav Miletić

Ne ćuti, podeli ovaj tekst, pomozi da ne ćutim, #PodžiIzGlave – svaka donacija je dobrodošla.