Hronična Opstruktivna Bolest Društva

Možda je u osnovi svega strah i briga.
Onda je lakše čoveku da bude licemeran, zloban, sujetan… samo ne onakav kakav jeste – uplašen za život, za preživljavanje.
Ovako, za tastaturom (ili još popularnije – u spejsu) anonimno naravno, lakše je brinuti tudju brigu, soliti nekom pamet nego zaviriti u (polu)prazan frižider.

Na kraju krajeva ili na početku, svejedno je, barem ja u ovim godinama tako to vidim, nama nijedna kriza, nijedan problem, nijedan virus, bilo ko, bilo šta, pa ni vlast – koliko god demokratska ili napredna bila – nije dorasla.
To dodje i prodje, dobrodošlo je. Jer zaslužan ili kriv uvek nam je (bio) potreban.
A naša, svačija, lična odgovornost svedena na minimum je naš trajni maksimalni zahtev.
Sujete će nas rastrgnuti.
Možda bi Ian Curtis danas tako pevao.

#PodržiIzGlave – klikni na link i doniraj. Svaka kinta je dobrodošla da ne kažem spasonosno neophodna.

Pokaži više

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Back to top button
Close