Moja odbrana za poslednje dane
I setim se kad su jednom davno u našu sobu, sobu mog brata i mene, ušli majka i otac i sa gramofona skinuli ploču Mikija Jevremovića i pustili ploču Idola “Odbrana i poslednji dani”.
I još je majka rekla – E, ovo ćemo sad da slušamo stalno dok pijemo kafu, porodično, popodne.
I onda u sobu ušao mladji brat i rekao – Kakva su,bre, ovo gluposti, šta ovo svira, skinite to, pustite Mikija Jevremovića.
A otac mu rekao – Sedi tu pored bate i slušaj. Slušaj pažljivo. I ćuti.
I mi šta da radimo, sedimo i slušamo, mislim, rekli ćale i keva.
Ja sam već pio kafu i pušio pa mi bilo nekako lakše ali mladji brat se baš mučio, sećam se. Ali posle smo se navikli, vremenom. Stalno smo slušali pa smo se nekako navikli i na kraju zavoleli tu muziku.
Onda je umro ćale.
Pa 40 dana nismo slušali muziku ni gledali televiziju.
I kad je prošlo 40 dana majka je pustila ploču Idola. I rekla nam – Sedite, tata je voleo mnogo da sluša ovu ploču.
Onda je umrla majka.
Pa 40 dana nismo slušali muziku ni gledali televiziju.
I kad je prošlo 40 dana kaže bata – Pusti Mikija Jevremovića, sviju ti mrtvih.
I ja pustim.
Onda sam jednog dana umro i ja.
I sećam se kad je prošlo 40 dana došao mi bata na grob, zapalio sveću i cigaru i kaže – E, evo imam na mobilnom muziku, ima na jutjubu šta hoćeš da slušaš, imam i one Idole. Ono što su ćale i keva davili da slušamo. Da ti pustim.
A ja na sav glas viknem – Ne, ne, nemoj, neću. Pusti Mikija Jevremovića.
Ali brat me, naravno, nije čuo A i kako da me čuje kad sam mrtav, zakopan dole, pod zemljom, mož’ se dereš koliko god hoćeš, niko te ne čuje.
I sviraju oni Idoli, čuje se baš lačo, kad eto su ćale i keva.
Kaže majka – Sine moj, baš sam ponosna na tebe. I na brata. Srce mi puno što slušate pravu muziku, što poštujete oca i majku, što poštujete prave porodične vrednosti.
Ćale se smeška i puši oni cigaru što zapalio brat.
A ja kažem majci – Ja sam uvek više voleo Mikija Jevremovića ali eto, zbog vas, da ne bude da sam protiv vas, slušao sam te Idole. Evo i sad ih slušam. Al’ me čudi brat. Što on sluša? On je živ, nije mrtav kao ja ili vas dvoje, može da sluša šta hoće. Ili da ne sluša.
A ćale kaže – Ma, čovek se navikne, pa ga mrzi da menja, slušaš šta svira, kakve veze ima…
A majka se brecni na njega – Ne pričaj gluposti. Nije svejedno šta čovek sluša. Važno je da sluša Idole. Ko zna kako bi prošao u životu da je slušao samo Mikija Jevremovića.
I ja se zajebem, računam mrtav sam, šta mi može i kažem – Slušao sam ja Mikija na kvarno.
A majka uze onu krpu što bilo posluženje na njoj pa kad me šini pu glavi…. Boli više kad si mrtav nego kad si živ, majke mi.
A ćale kaže – Da l’ će ovaj da zapali još neku cigaru?
A bata kao da ga čuo, zapali tri cigare, zabode ih i kaže – Ajde, odo’ ja, radim u treću, odo malo da odspavam. Vidimo se. I ugasi mobilni, ugasi Idole. I ode.
A majka poče da viče za njim- Ajde, sine, idi, budi dobar, obuci se toplo da ne nazebeš noćas. A ćale i ja joj kažemo da je bata ne čuje, da se ne dere bez veze.
Čuje on mene, čuje – kaže majka.
A ja je pitam kako zna da je čuje.
A majka mi kaže – Ja sam majka, ja znam. Sve sam vas naučila. Znam kako dišete. Znam sve.
A ja računam mrtav sam, šta mi može, zajebem se opet i kažem joj – Ti da si neka majka, ti bi me pustila da slušam Mikija. Ona me opet šinu onom krpom, boli više nego kad si živ. Da ne veruješ.
Kaže majka – Dok sam ja mrtva ima da slušaš šta ja kažem.
A ćale puši cigaru i ćuti.
I tu ti ja ukapiram da je ćale mnogo pametan. Ćuti i puši. Sluša šta kaže majka, I lepo mu. Tek kad sam bio mrtav shvatio sam da je najbolje da ćutiš, pušiš i slušaš šta ti majka kaže.
I da tako možeš da odbraniš poslednje dane a da se ne mučiš.
A ja se ceo život mučio… Jebi ga, šta ćeš.
Miroslav Miletić
P.S.
Evo vam i video verzija ove priče koja je u stvari nastala od tzv. niza na tviteru napisanog jedne večeri kad sam gledao Utisak nedelje gde sam čuo Boška Obradovića kako priča da mu je najomiljenija ploča „Idola“ – Odbrana i poslednji dani, kako on najviše voli tu baš taj album…
