PILULICA JOVANJICA PRAVEDNICA

Znam da su se mnogi od vas zabrinuti. Kako oni koji su su protiv vlasti tako i oni koji su uz vlast. Da, da, ima i takvih. Nikome nije lako.

Da je lako vladao bi svako.
Da je lako opozicija bi bio svako.
Da je lako doktor bi bio svako.
Da je lako oružjem bi trgovao svako.
Da je lako zidao bi svako.
Da je lako krao bi svako.
Da je lako na proteste bi svako.
Da je lako sendviče bi jeo svako.
Da je lako… ali nije lako.

Teškoe. Mnogoh.

Svako ima neku muku. Nema toga u ovoj nesrećnoj i napaćenoj zemlji koji se barem jednom na dan ne dohvati za glavu. Predsednik i po nekoliko puta na dan. Njemu san ne dolazi na oči ako se ne drži za glavu.

Ni ja nisam ništa bolji ili gori. Ustajem ujutru držeći se za glavu. Evo me i sad držim se za glavu jedom rukom a drugom kuckam po tastaturi.

I kažem vam prijatelji moji: ruke gore, mašimo, nema razloga za zabrinutost. Ima leka, ima nade i za nas.

Verovali ili ne ima naprednijih od nas. Možda mi jurimo ali u svetu piče. Uglavnom, izmišljaju razne stvari. Korisno i za nas. Pazite ovo čudo: pilula protiv nepravednosti.

Američki tim naučnika, mada se osnovano sumnja da tu ima i naših ljudi, doktora naravno, otkrio je hemikaliju koja na mozak deluje tako da podstiče empatiju i sklonost ka pravednijoj raspodeli bogatstva. U prevodu: popijete pilulu protiv nepravednosti i više niste sebični, na svet oko sebe gledate sa više saosećanja, ljude počnete da gledate drugačijim, pravednijim, poštenijim očima.

Nije zezanje, keve mi, dokazano: dve grupe ispitanika, jedni su pili pilulu za nepravednost drugi bombonice. I šta je bilo? Nakon konzumiranja pilule učesnici su igrali jednostavnu ekonomsku igru u kojoj su delili novac anonimnim osobama. Oni koji su primili pilulicu, novac su sa strancem delili na ravnopravniji način od onih koji su primili bombonicu.

Zamislite Srbiju, našu napaćenu majčicu, u kojoj bi se sebičnost ljudi mogla lečiti pilulama za buđenje saosećanja. Tepaću joj pilulica – jovanjica – pravednica ali, da se razumemo, samo u smislu leKalizacije društva. Ništa ono drugo, ono da se uradimo brate i te fore…

Dobro, neko će da kaže da je kasno sad kad je, recimo, usvojen budžet za sledeću godinu, primera radi. O.K. ima smisla, ali nije kasno da se popravi. Ima i rebalans, je l’ tako? Tako je. Ministar recimo popije pilulicu protiv nepravednosti, napravi rebalans, ali original a ne neki prepisan, pravednije raspodeli kintu, podnese predlog Skupštini čija služba uz materijale za raspravu svim poslanicima podeli i po jednu pilulicu – jovanjicu – pravednicu. Popiješ, pročitaš i glasaš. Ne treba više zvonce.

Ako baš neko počne da zateže pa neće da popije stvar može, kao i uvek u ključnim monumentima u novijoj srpskoj istoriji, da reši predsednik himself lično. Dovoljno je, dakle, da predsednik onima koji ne žele da uzmu pilulu kaže: „Uradite nešto za ovaj narod, vidite da se ljudi muče, nemaju ‘leba da jedu. Pomozite im.“ Ne mora u Skupštinu, može i preko tevea, na nekoj kzn samo da pomene i gotovo, usvaja se.

Predsednik ionako ima jako razvijeno saosećanja i razumevanja, on je, ako mogu tako da se odrazim, već prepun empatije, kod njega to preliva. Već je rešio ko zna koliko problema i nastavlja da rešava svakog dana. Predsenik je rešen čovek.

Pisma napaćenih, ogorčenih, prevarenih, opljačkanih, nezadovoljnih ljudi mu ne stižu samo poštom, stižu mu i na skupovima u čast otvaranja novih (kilo)metara puteva u našu bolju budućnost. Video sam svojim očima kako vadi iz džepa pisma ljudi koji spontano organizovanim autobusima dolaze da ga pozdrave i zatraže pomoć, rešenje za svoje muke. Predsednik ide, narod tapše i gurka mu u ruke pisma. Ni Deda Mraz ne dobija toliko pisama.

E sad, zamislite samo šta bi bilo da je bilo.

Šta bi bilo i kako bi nam bilo da su ovu pilulu na vreme popili oni koji su odlučivali o smanjenju penzija i plata, eto samo taj primer, na primer, recimo, da pretpostavimo.

Šta bi bilo da su ovu pilulicu – jovanjivcu – pravednicu popili članovi REM-a. Kakav bi to bio televizijski program. I ne samo program. Čitav ovaj cirkus zvani dijalog vlasti i opozicije koji gledamo već pola godine bio bi nepotreban. Jer svi bi bili ravnopravno, pravednije zastupljeni na malim ekranima naših teve prijemnika.

I uopšte, da ne tupim sad sa primerima, šta bi bilo da su ovu pilulu naučnici otkrili pre deset godina, ili još pre, da su je popili svi oni koji su bili disfunkcionalni, koji su prema nama bili nepravedni, koji su nas varali i krali, koji su nam otimali i evo, još uvek, otimaju. Zamislite da su ovom zemljom vladali i vladaju pošteni.

Ova pilula protiv nepravednosti je naša šansa. Možda ne baš poslednja ali tu smo negde pred kraj drugog poluvremena. Terapiju za našu zemlju, za sve naše ljude, dodje mi da zapevam.

Ako neće vlast eto šanse za opoziciju. Novu opoziciju. DPO – Demokratska pravedna opozicija. Da izadju sa programom oporavka društva. Jedna tačka: pilula po glavi stanovnika.

Jer, svi moramo da je popijemo. U suprotnom, mrka kapa – kad pilulu ne bi popili ovi koji traže opet bi bila neka prevara: ovi bez terapije tražili bi više nego što im treba. Ma, znate i sami kakvi smo – uzmi, neće da zafali, neće se baci, neka ga, zatrebaće.

Pilula protiv nepravednosti, mogu da zamislim kao da sam je popio. Imedžin prijatelji, braćo, sestre, kumovi i ostali gosti: Srbija, pravedna zemlja, zemlja poštenih ljudi, punih saosećanja, razumevanja, tolerancije, poštovanja.

Empatija sve jače veže nas.
Empatija, čak i u snu.
Empatija, to bi bila Srbija.
Empatija, dovoljna pilula
da nam napredak i snagu da.

To bi bila lepa priča, što kaže jedan moj drug.

Još da je pročita onaj Biković i čiča miča i gotova priča.

Miroslav Miletić

Vama koji ste stigli do kraja ove priče pilula nije potrebna. Vama i ne treba da objašnjavam zašto da kliknete ovde i budete deo priče #PodržiIzGlave

Pokaži više

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Back to top button
Close