Ja nemam san
Bio jednom jedan čovek koji je sanjao Slobodu. Zvao se Martin Luter King.
Kažu da je prvi put “snove” pominjao u svom govoru u Detroitu, dva meseca pre marša na Vašington. Ima i priča da su mu saradnici savetovali da iste reči ne ponavlja u Vašingtonu.
Marš na Vašington je održan 28. avgusta 1963. na Linkoln Memorijalu, kada se okupilo 250 hiljada ljudi ispred kojih je Martin Luter King održao poznati govor “I have a dream”.
Kažu da je noć pred marš King imao osmišljen govor koji se u originalu zvao – “Normalcy Never Again”.
I sve je išlo po planu dok nije došao red na Kinga, koji bio poslednji govornik.
Krenuo je kako su dogovorili, sve dok mu pevačica Mahalija Džekson nije dobacila – “Tell ’em about the dream, Martin.” Onda je King napravio pauzu i rekao: “I still have a dream.”
Bio jednom jedan čovek koji je sanjao slobodu. Zvao se Martin Luter King.
Sanjao sam isti san kao i on. Tek kasnije sam saznao ko je taj čovek.
Sad nemam san. Nekada sam sanjao, imao snove. Sanjao sam Slobodu. Danas nemam. Ne sanjam. Bolje reći retko sanjam, a i kad sanjam retko sanjam slobodu. Gotovo da sam je zaboravio i u snovima.
Kad spavam, kad sklopom oči, sve je crno, samo se ugasim, kao računar. Da li računari sanjaju? Sumnjam.
Nemam više snova. Imam noćne more. Crne.
Svi moji snovi (svi naši snovi) razbili su se – kao kad pukne ogledalo – u paramparčad. Moji snovi su se raspali u preko nekolikoliko miliona biračkih komadića sa užasnutim likovima glasača koje i sada možete da vidite u noćnim morama.
Ako još ponekad sanjate Slobodu.
Miroslav Miletić
