nokti, fudbalski sudija i slatko
stopala ovog čoveka pored mene su užasna.
moja stopala su lepa. u svakom slučaju lepša nego njegova.
prsti su mu iskrivljeni šta znam nekako deformisani. a mojih je godina.
vidi moje noge, vidi njegove. deformisano. krivo. a nokti mu crni.
moje noge su lepe, mislim stopala, nokti su mi čisti. a primetio sam i da su mi nokti na rukama ravniji, nema više nekih linijica koje su pre postojale. glatko sve. ko zna od čega je to. može biti od silnih lekova, a možda kad nema tumora nokti ti lepi. normalni. zdravi. onako roze i malo belo pri vrhu.
ovom do mene ne bi pomogla ni sekira. možda testera i to motorna. ali to bi stvaralo buku i sigurno bi uzmemirilo ostale u sobi. možda ona sestra što brije i šiša pacijente seče i nokte. mada ono u stvari i nisu nokti, to su kaljave kandže.
a vidi mene. da mi nije naduvena leva noga bio bi to manekenski par stopala. sve ostalo je užas. listove više nemam, to su krpe koje vise – prazno, koža. a ispod naduveno stopalo, levo. a desno normalno. mada neki put splasne levo a naduje se desno. ali dobro. šta sad da se žalim. ovako, barem ti nokti ako ništa drugo.
imam i grickalicu da sredjujem nokte.
higijena bato moj.
higi higi higijena spasiće nas higijena.
vita vita vitamini.
ko zna možda se ljudi plaše da seku nokte. jok ja. naprotiv i dapače ja sam jedno vreme čak i grickao nokte. isto ko moj drug sorga. ne znam da li sad grize nokte ali dugo godina je onako krvnički grizao. haos. ja sam grickao jedno vreme pa sam batalio.
znam da sam mogao da dohvatim i nokat na nozi. na palcu. pa kad uhvatiš zanokticu, pa je izvučeš a ono počne da piša krv. ludilo. ne znam što sam grickao nokte. u stvari nisam grickao nego sam ih jeo. ali tad sam imao zuba a ne ove tarabe. nisam bio klinac. matora konjina.
a kad sam bio mali, ono osnovna škola i te fore, često nam dolazio neki dule, ćaletov kolega. vojno lice. i fudbalski sudija. neverovatna kombinacija. ćelav a veliki beli brkovi. i nokti oglodjani onako krvnički. ko da je mali radojica. znači taj čovek je bio verovatno godište mog ćaleta.
dakle taj dule rodjen pre onog rata a grizao je nokte ko blesav. nije, recimo, kao moj ćale. ćale je kao svako pravo vojno lice puštao nokat malog prsta leve ruke. negovao ga i koristio za speciajlne prilike. vojnička higijena. a dule, užas. nikad nisam video nekog starijeg da gricka nokte.
moji su se poznavali sa njim dugo. taj dule i njegova familija su živeli u trebinju kad i mi mada ih se ja ne sećam. ni njega ni njegove žene jovanke. znam samo da je imala veliku crnu pundju. malo manju nego mardž iz simpsonovih. ne plavu nego crnu. baš onako zift. i bili su moji dobri prijatelji sa njima.
a na početku kad se još nisu dobro poznavali desila se urnebesna fora. to mi pričala majka. kaže, došao jednog dana dule kod nas kući, ćale sipao rakijicu majka pristavila kafu, iznela slatko i vodu da se dule posluži. sad koliko sam shvatio dule je bio iz crne gore, tako nešto, nije ni važno. uglavnom kod njega u selu, što se kaže, kad ti stave slatko da se poslužiš ti pojedeš sve što ima u onoj staklenoj posudi. a majka stavila, onako, baš bogato da se pokaže kuća, da se ne obruka.
i sad ta scena koju su mi pričali hiljadu puta. dule počeo da kusa, jednu, drugu kašičicu, pa malo vode, pa treću i tako malo slatko, malo voda. kafa se kuvala sporo. i dule u jednom trnutku onako pogleda nevino u moju majku i kaže – gino ja više ne mogu ovo slatko, baš je dobro ali ja ne mogu više, nemoj molim te da se ljutiš i da se uvrediš. majka se prvo začudila, pošto je i njoj bilo čudno kako je dule navalio na slatko, pa se nasmejala i rekla – u redu je dule ne moraš baš sve da pojedeš. i tu duletu lakne i svi pocrkaju od smeha.
kad god su sedeli pričali su o tome, pričali su i o fudbalu, dule i ćale. kako se nameštaju utakmice, kako su hteli da ga biju što nije hteo da muva ali nikad ama baš nikad nisam čuo da su pričali o duletovim noktima.
a možda sam baš od duleta video pa počeo da glodjem – to je prav izraz – da glodjem nokte. ko će ga znati. možda mi ostao negde bu malom mozgu pa sam počeo tek posle kad sam odrastao. nemam pojma, zaboravio sam. ne sećam se.
gledam stopala ovog čoveka, njegove deformisane nokte, stvarno užasno izgledaju. i se mislim koliko je to ružno. ja ovakve nokte nikad ne bih mogao da glodjem. ni u najboljim danima. a slatko bih mogao. tačno bih sad samo da mogu odrao teglu. al ne mogu. plus slatko ne ide kroz sondu.
a da glodjem nokte ne ide. mator sam čovek, nisam ja dule, nisam vojno lice, nisam fudbalski sudija. samo volim slatko.
koliko sam bio bio glup, majko mila. što bi značilo da sam sad manje glup pošto više ne glodjem nokte. a nemam ni tumor. mada ne mora da znači. imam upalu pluća. imam apces.
Miroslav Miletić
