Pismo generacije Miroslava Miletića budućnosti Kragujevca i Srbije

Povodom Dana grada – Đurđevdana, Miroslav Miletić uputio je simbolično pismo – poruku nade, odgovornosti i vizije – budućim generacijama.

Na početku, da rešimo jednu dilemu – cenim da ću u budućnosti, pre skorijoj nego daljoj, biti na Bozmanu ili, ako nastavimo ovim ubrzanim naprednim tempom, na nekom novom groblju. Nije to ništa strašno. Ljudi dođu i prođu. Groblja ostaju. Ali za 20 godina Kragujevac će biti toliko veliki grad da će Bozman biti ne na periferiji nego u gradu, nešto kao sada ono groblje na Bubnju. Dakle, biću vam tu, blizu, pa navratite, ako vas put nanese.

Kragujevac će za 20 godina najmanje, a u budućnosti sigurno, zaista biti mnogo veliki grad, da ne kažem čaršija. Čitav taj deo ka Batočini, pa onaj deo ka Kniću, sve će to biti jedan veliki grad. To će biti čudo od grada. Moderno, lepo, svetlo, čisto, urbano  i široko. Možda vam izgleda smešno, ali tako je to sa vizijama. Ljudi ih u početku ne razumeju.

Živeće se i raditi kao i sada, samo mnogo lakše. Jer, mi svi danas u ovom gradu živimo teško da bi sutra naši potomci, naša deca, deca naše dece, živela lepo i lako. Biće nam zahvalni. Mislite danas o tome, kad vam je teško.

Odmah da vam kažem da će sigurno da će za 20 godina najmanje, a u budućnosti sigurno, biti radovi na rekonstrukciji tržnice. Rekonstrukcije – jer će radovi na njoj biti završeni uskoro pa će u budućnosti morati i da se rekonstruiše. Zub vremena, nove firme, novi tenderi…

 

Javlja mi se, imam viziju, da će možda baš za 20 godina biti u toku radovi na rekonstrukciji dela ulice Kragujevac – Batočina. Namerno kažem ulice, jer to neće biti put kao sada. Svuda naokolo biće zgrade ili kuće, zato će i biti jedna velika, dugačka ulica. Jedino ne znam kako će se zvati.

Ali znam sigurno da će za 20 godina najmanje, a u budućnosti sigurno, biti radovi na rekonstrukciji kolovozne trake. Jer nekako u to vreme, za 20 godina najmanje, a u budućnosti sigurno, ima da počne da propada ovaj kvalitetni asfalt što ga sada postavljaju. Do tada će da izdrži. A možda će baš i neki izbori tada da se pogode pa će još brže i još bolje biti urađena rekonstrukcija ulice.

Biće na tom putu, odnosno ulici, semafora, pešačkih prelaza, podzemnih prolaza, nadvožnjaka, kako bi ljudi mogli da prelaze s jedne na drugu stranu. Biće tu kafića, butika, tržnih centara, biće svega. U stvari čitav taj deo grada biće jedan industrijski poslovni centar, biće to već opština kao deo lokalne samouprave, nešto kao biznis centar. Jer, centar neće biti gde je sad, centar će nam se pomeriti ali ne brinite, nećemo izgubiti ravnotežu. Naprotiv, bićemo izbalansirana sredina, za primer svim ostalima. Sa velikim biznis centrom koji će našem gradu donositi mnogo para.

Prirodni gas biće osnovno energetsko sredstvo koje će se koristiti i u industriji i u domaćinstvima. I to prirodni gas sa sadašnje deponije u Jovanovcu. Za 20 godina najmanje, a u budućnosti sigurno, to ima da sve lepo legne, ima taman da sazri, pa će se raditi bušotine i gas ima samo da kulja. Građani koji su godinama ulagali u deponiju imaće povlašćene cene gasa. Njihovo đubre je tu završavalo decenijama, red je i da cena bude niža. Znam, smešno vam, ali polako, videćete za 20 godina. Ko doživi pričaće da sam bio u pravu.

Glavni problem biće živeti u vizijama ili sa vizijama. To ume da bude mnogo teško. Ali znate kako, svako živi sa svojim vizijama i svako se bori sa svojim vizijama. Tako je danas, tako će biti i sutra, odnoso za 20 godina najmanje, a u budućnosti sigurno. Tu se neće nešto mnogo promeniti. Osim što oni neće živeti u vizijama kako mi to danas nazivamo, naši potomci za 20 godina najmanje, a u budućnosti sigurno, će živeti u evrovizijama ali računam da će medicina već naći leka i za to.

Uostalom Kragujevac će biti ne samo veliki medicinski centar čitavog regiona nego glavni grad regiona, prestonica regiona. Današnja vizija demokratskog, regionalnog, decentralizovanog društva, koju mnogi imaju (postoje čak i pisani tragovi) naši snovi o društvu slobode, jednakosti, ravnopravnosti, društvu pravde u kome nema primene sile, prinude, sve naše vizije biće ostavrene. Sve naše vizije biće evrovizije.

Opet, znam, vas interesuju sitnice, interesuje vas ko će biti na vlasti u tom prelepom svetu. Pa, biće neko od ovih mlađih, drugi ili treći red na današnjim fotografijama. Osim ako ne zaglave neku robiju zbog korupcije, mada tada neće biti korupcije. Mislim, neće tako da se zove. Biće je – tu nema sumnje, dok je nas biće i nje. Sad kako će da se zove tu mi je već mutna vizija.

Skupština grada će biti Skupština regiona, to vam je valjda već sada jasno. Bićemo jaki kao zemlja. Najveći i najjači region u čitavoj evroviziji. Biće u Skupštini predstavnici svih današnjih okolnih mesta, budućih opština ili čak gradova.

Neće biti medija, to je već sada jasno. Svako će biti medij, svako će biti aplikacija na nekom uređaju multimedijalne prirode. Svi će biti interneti.

Najznačajniji, najslušaniji, najgledaniji, najuticajniji biće oni koji budu najzanimljiviji. Takvi će i dobijati novac na regionalnim konkursima za sufinansiranje medija odnosno aplikacija. Jer, sasvim je izvesno da će za 20 godina najmanje, a u budućnosti sigurno, neka nova vlast tako finansirati informisanje. Biće joj to evrovizijska obaveza.

Na kraju, nekome tužno a nekome veselo, neće biti čaršijanaca. Ili bolje rečeno svi će biti čaršijanci. Neće biti rasprave ko je odakle došao. Gde su mu njegovi rođeni. Jer, svi će biti iz Kragujevca. Kragujevčani će svi biti. Rođeni.

Jedino ne vidim  jasno, mutno mi, hoće li to biti Kragujevac u Srbiji ili ne. Ali biće vizija, evrovizija.

I bude dobro, sigurno.

Miroslav Miletić

Podrži iz glave – svaka donacija je dobrodošla. Ili nas hvalite po boljim kućama. Unapred hvala.