SMEŠNA STRANA LJUBAVI i PRIJATELJSTVA

Bio sam večeras u crkvi, kad se završila cela ona gužva, krenuo sa Ganom i ćerkama da zapalim sveće za svoje prijatelje, njihovo zdravlje, sreću, i svako dobro… Glupo mi bilo da ne idem, ‘de da se zameram sa Ganom i pravim problem pred najradosniji dan.
Dodjemo, udjemo u dvorište, stanemo u red, pita Gana:”Koliko ćeš sveća za žive?” Počnem, k’o u Matariksu, da listam prijatelje i, taman kad sam osetio da ću se pretvoriti u Homera Simpsona, reko’:”Jednu!”

I eto me, stojim unutra, gužva, narod oko mene se, onako, “krsti da se vidi”, a ja se mučenik mislim koliko mi treba sveća za sve moje prijatelje. Onda sam zapalio onu jednu, jedinu sveću, pogledao u plamičak i (da ne vide ostali, ozbiljni oko mene) nasmejao se. Jer, smešno, koliko ljudi stane u jedanu, malu, nemirnu, svetlu i toplu tačku.
Smešna i lepa strana ljubavi i prijateljstva.

Miroslav Miletić