Što nam teško da budemo glupi
Nisam ni sumnjao da će ovaj narod svaku priliku da bude glup – iskoristiti.
Manje od četiri meseca od stravičnog masakra i evo ga 1. septembar, deca polaze u školu, počašćena novom ministarkom, toliko punom elana, da joj treba lopata pudera da joj lice ima života makar kao oni iz “Sabirnog centra”.
Režim kaže da nije bilo propusta, da je sve sasvim u redu i da smo bezbedni sa Vulinom i Gašićem, isto kao i pre!
Roditelji iz “Ribnikara” su se povukli u svoj bol.
Drugi roditelji su letos bili zauzeti: da li je ovde ili onde noć na moru jeftinija 5€, kako da uvale decu babi i dedi što duže, da li mogu da se ogrebu o njihovu penziju …
REM dobro radi, sadržaji na TV su edukativni i primereni, a počinje i Zadruga “Elita”.
Ne krade se, pa će murija raditi po školama.
Sasvim mali deo ljudi je ovog paklenog leta šetao u znak protesta sa zahtevima dostojnim čoveka, ali većina misli da su to budale!
Svako ko nije prstom mrdnuo da iskaže protest i zatraži zaštitu i odgovornost države, jeo je govna i “objašnjavao” po tastaturi i na FB.
Ubiše se televizije da iskopaju neprijatelje Srbije – Šiptare, Hrvate, Crnogorce, EU, USA… Čini mi se da je neprijatelj malo bliži!
Poznaje se po lažnom osmehu, neiskrenom “dobar dan”, po “šipku” iza leđa dok ti želi uspešan posao, po nedostatku empatije, solidarnosti, ljubavi i želje za opštim javnim dobrom.
To je većinska Srbija.
Manjina to zna, većina ne.
Od prvog komšije do Andrićevog venca, hiljadu puta da se sapleteš.
’41. Nemci su na zgradu opštine u par dana zalepili dva obaveštenja: jedno, da se prijavi ko sarađuje sa partizanima, a drugo, da mole građane da ne prijavljuju lažno u tolikom broju.
’71. je bila korida u Beogradu, jedina van Španije i jedina na kojoj je publika navijala za bika!
’23. fašistički režim uništava sopstveni narod, a narod ga brani i jebe majku opoziciji!
Da li će nam se dešavati još tragedija?
Ne znam, ali ako ih i bude, bavićemo se cenom paprike i kupusa za zimnicu, lakše je.
Posle toga slavama i novom godinom.
Pa opet, ukrug …
Show must go one!
“Mi smo išli putem. Put je bio dug.
Kasno opazismo da je taj put krug.”
Tin Ujević
Piše: Nenad Maksimović
