Dr Goran Petković: Korona u Danskoj
U aprilu 2020. dok su gradjani Srbije bili u najstrožijem karantinu u Evropi, uz zastrašivanje pretesnim grobljima i italijanskim scenarijom, na adrese stanovnika u komuni Guldborgsund, u južnom delu Danske, stiglo je pismo gradonačelnika Džona Bredera u kome se zahvaljuje gradjanima na pokazanoj disiplinu u sprovodjenju mera protiv širenja infekcije.
Gradonačelnik je istovremeno, uz žaljenje sto će izostati tradicionalni izleti i uskršnja okupljanja oko roštilja, pozvao gradjane da izadju u prirodu – u šume i na obalu mora, u malim porodičnim grupama, sa objašnjenjem da se na taj način čuva psihičko i fizičko zdravlje. I Danci su se ponašali u skladu sa preporukama – šetači, skejteri, biciklisti, džogeri… svi su bili i pre i posle uskšnjih praznika u prirodi, ali na distanci jedni od drugih.
Retko je bilo videti nekoga sa maskom na licu na ulici pa i u prodavnicama. Škole, vrtići, fakulteti, restorani, crkve, stadioni, galerije, pozorišta – sve to je bilo zatvoreno a broj ljudi u zatvorenom prostoru je bio ograničen na 10. Opet uz obavezni razmak .
Od početke virusne krize, Danska je testirala preko milion gradjana, registrovala je 13.506 obolelih, od kojih je 12.340 izlečeno, a 613 je umrlo.
Krajem jula (tačnije 26.07.2020) je bilo 68 novih slučajeva. Brojke govore da u zemlji sa 5,8 miliona stanovnika trenutno ima oko 500 zaraženih korona virusom. Ovi podaci Dansku svrstavaju medju zemlje koje se uspešno nose sa epidemijom.
Medjutim, nije sve počelo idealno.
Na početku krize, u januaru 2020, direktor danskog ministarstva zdravlja, ginekolog Soren Brostrom je izjavio da je malo verovatno da će se virus iz Kine proširiti do Danske. Prvi slučajevi su zabeleženi par nedelja kasnije.
Bronstrom je kasnije iskoristio jednu od redovnih konferencija za štampu da prizna svoju grešku i da se izvini uz objašnjenje da se svi nalazimo u novim i nepoznatim okolnostima i da su greške neminovne ali da će se stvari ispravljati u hodu .
I tako je i bilo.
Vlada je borbu protiv korone vodila oprezno uz postepeno popuštanje donetih ograničenja. Funkcionisanje zdravstvenog sistema je bilo u početku ograničeno na lečenje hitnih i onkoloških pacijenata uz organizovanje regionalnih covid bolnica čiji kapacitet se pokazao dovoljnim.
U februaru je bilo problema sa nabavkom pre svega medicinskih maski i jedno kratko vreme je postojalo ograničenje potrošnje. Posle par nedelje i to je prevazidjeno. Kapaciteti intenzivne nege i broj respiratora su se pokazali dovoljnim.
U danima kada je Italija bila u najvećoj krizi Danska je poslala pomoć u medicinskom osoblju i sredstvima, izmedju ostalog i respiratorima iz vojnih rezervi što je izazvalo oštre kritike medicinske javnosti jer su u pitanju bili tehnološki zastareli respiratori.
Ovo vam najbolje govori o medicinskim standardima u zemlji koja je po proceni Evropske Unije bila 2019. godine na četvrtom mestu po uspešnoti organizacije zdravstvenog sistema za koji se izdvaja godišnje oko 2.500 eura po glavi stanovnika.
U Srbiji je taj iznos, koliko znam, oko 200 eura.
Efikasna trijaža i testiranje pacijenata koja se obavlja ispred bolnica u instaliranim šatorima sprečila je veće širenje virusa medju medicinskim radnicima i medju bolničkim pacijentima.
I ovde je ogroman problem bio širenje virusa medju starijim pacijentima i u domovima za stare, tako da je najveći procenat umrlih bio iz te grupe.
Danska je jedna od retkih zemalja u svetu gde su radjene obdukcije umrlih od korone, uključujući i post-mortem CT i MR skeniranje. Serum Institut (danska ustanova koja se bavi javnim zdravljem) objavio je analizu uzroka smrti oko 600 smrtnih slučajeva i utvrdio da su samo 23 pacijenta umrla zbog infekcije korona virusom, a da su ostali umrli zbog pratećih bolesti.
I još nešto: testiranje dobrovoljnih davalaca krvi u martu je pokazalo da je broj nosilaca virusa čak 8,5 puta veći od broja tog trenutka pozitivno testiranih.
Do početka aprila bilo je povremeno problema sa količinama i dostupnošću testova, a već u junu je doneta odluka da svako ko želi može on-line da zakaže PCR testiranje koje se obavlja po drive-in sistemu, besplatno je, termin može da se dobije istog dana a rezultati stižu najkasnije za dva do tri dana. U svakom slučaju ne više od 78 sati. U apotekama je moguće uraditi testiranje na antitela koje se plaća 40 eura.
Politika je, naravno, i u Danskoj imala svoj deo uticaja na situaciju nastalu širenjem virusa, pa su mere zatvaranja bile prilično u skladu sa vladajućom socijal – demokratskom ideologijom zaštite zajedničkog interesa i javnog zdravlja što je naišlo na kritike liberala iz opozicije koji su vladu optužili za ekonomsku neodgovornost i ograničavanje ličnih sloboda.
Naročito je kritikovan zakon donet po hitnom postupku o mogućnosti sprovodjenja prinudne vakcinacije u slučaju epidemije kakva je Covid 19 s tim da je njegovo važenje ograničeno na godinu dana, znači do maja 2021.
Ekonomski efekti epidemije se ublažavaju paketima pomoći firmama. Bilo je i skandala jer je pomoć uplaćivana i firmama koje su registrovane u tzv. poreskim rajevima.
Ipak, ima se utisak da je većina gradjana Danske mere vlade prihvatila sa poverenjem i pridržavala ih se više – manje disciplinovano, bez posebnih mera prinude, što je i dovelo do dobrih rezultata.
Postoji izvesna bojazan od pogoršanja epidemiološke situacije krajem leta kada se oni koji nisu hteli da se odreknu letnjih putovanja vrate kući.
Danski recept za borbu protiv Covida 19 je relativno jednostavan: organizovani sistem koji nije nepogrešiv ali je dovoljno oprezan, prilagodljiv i samodisciplina gradjana. Primećujete – oba sastojka su domaće proizvodnje.
P.S. Po završetku pisanja teksta na radiju vest o tome da je potrebno gradjane Danske pripremiti za drugi, jesenji, talas korone i da je neoohodno da se u medijima objasni značaj nošenja maske, koja do sada nije bila u široj upotrebi.
Dakle, sve u svemu, kao i u Danskoj, kao i u Srbiji, kao i svuda po svetu – nastaviće se…
Dr Goran Petković, radiolog.
#PodržiIzGlave – podržite dalji rad ove emisije – klikni i doniraj.
