Imate li i vi subjektivni osećaj
Vidiš ti bato moj, Bojana Pavlović, novinarka Krika nije bila ugrožena već je to bio njen “subjektivni osećaj”.
Isto tako i Ćuruvija, ili Pantić, ili Stambolić, oni nisu ubijeni oni samo imaju subjektivni osećaj da su ubijeni.
Užasno je prosto.
Jer da nije tako, da je ona stvarno bila ugrožena ili da su svi ovi ljudi ubijeni, pa sudovi bi odmah reagovali i osudili počinioce. U Bojaninom slučaju Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu. Jok, ništa od toga. Tužilaštvo lepo kaže da novinarka koju su opkolila sedmorica nepoznatih muškaraca, a jedan od njih iz ruke oteo telefon, nije bila ugrožena već je to bio njen subjektivni osećaj. I ja ne sumnjam u ovu procenu tužilaštva.
I uopšte, svi ti problemi koje imamo, oni su stvar subjektivnog doživljaja, osećaja. Jer, izgleda, da mi imamo problem sa prihvatanjem objektivne stvarnosti. Osećanja nas varaju.
A tu je sudeći po, recimo, reakciji sudova, sve u redu.
Eto, možda ja imam osećaj da me neko jebe u zdrav mozak, ili možda vi mislite da vas neko jebe pa vas ne pokriva, ali nije tako, prijatelji. Nije. Moj mozak nije zdrav u stvari a vas niko ne jebe. To je samo naš subjektivni doživljaj.
Subjektivni doživljaj, subjektivni osećaj je osnovno ljudsko pravo. I niko – pa ni država sve i da hoće – ne može da vam uskrati pravo na subjektivni doživljaj.
Ona može, s vremena na vreme, kad ste zbunjeni, da vas podseti da je to baš to – subjektivi doživljaj i što je baš lepo.
Kad bi se svi ti subjektivni doživljaji pomešali nastao bi opšti haos. Ali zato sva sreća pa imamo državu koja čvrsto stoji na temeljima objektivne stvarnosti. Zato kad god vam nije dobro, kad je nešto loše, vi se setite – jebo te, pa to je samo moj subjektivni doživljaj, subjektivi osećaj.
Miroslav Miletić
