Zapisi iz gluve sobe
05397015361/12
„Kako si spavao?“
„Slabo, nisam oka sklopio!“
„Šta je problem? Šta te muči?“
„Ne znam. Izgleda da sam sebe najviše mučim!“
„Prenapregnut si?“
„Ma, ne znam. Stalno nešto razmišljam, vagam, cenim …“
„Prenapregnut si, znam ja, veruj mi, nagledao sam se toga.“
„A jesam malo napet, u pravu ste. Nisam još, izgleda, na ovo navikao.“
„Opusti se. Da počnemo, jesi li završio kafu?“
„Ima još malo, ali nema veze, ajde!“
„Da idemo po redu, a?“
„Meni je sad svejedno!“
05397015361/17
„Slušajte, na kraju krajeva i ta sloboda! Može da se živi i bez toga! Eto, recimo, na primer, novinari. Evo, recimo ja, sloboda me možda i ograničava!“
„Nemoj da zezaš i nagomilavaš reči. Kratko i jasno. Iskreno! Kraće će da traje. Je l’ to u redu?“
„Jeste!“
“Dakle…”
“Jebo slobodu.”
“Pa, to ti pričam. Tako te volim. To si ti. Eto, sad bih mogao i da ti poverujem.”
05397015361/21
„Čija su ovo deca?“
„Nemam pojma! Stvarno ne znam, našao sam to, onako, na internetu. Svidelo mi se!“
„Svidelo ti se, a?“
„Da, lepa je slika. Što? U čemu je problem?“
„U čemu je problem! Ti ne vidiš ovde problem? Tebi je ovde sve u redu, a?“
„Pa, sad pravo da Vam kažem, ne znam. Nisam više siguran.“
„Naravno da nisi siguran. Niko nije siguran! Pogotovu ne ova deca!“
0539700105965/03
„Alo!“
„Kako ide sa ovim!“
„Ne brinite. Biće sve kako smo dogovorili!“
„Ne brinem ja. Što bih ja brinuo. Jedino ako ti ne brineš, a?“
„Ne, ne, zaista sve ide kako treba! Ja šta sam vam rekao to će i da bude. Nije mi prvi put!“
„Dobro, dobro, ’ajde, nemoj mnogo da ga stiskaš!“
„Ne, ne, taman posla. Znam ja kako idu te stvari! Znam ja dobro ovakve tipove.“
„Znam da znaš, zato sam ti i dao njega!“
05397015361/28
„Dobro je l’ tebi jasno da Srbija podržava nezavisno novinarstvo i slobodu izražavanja“.
„Jeste, ali koja Srbija?“
„Nema pitanja!“
„A, da, nema pitanja!“
„Nema, naravno da nema pitanja. Dogovorili smo ko pita a ko odgovara!“
„Jesmo!“
„Ali to ne znači da se ne podržava odvažno novinarstvo! Razumeš?“
„Ma, razumem. Treba biti odvažan! Ne samo nezavisan! I važno je da se slobodno izražavam!“
„Vidiš kako znaš kad hoćeš! Ima pitanja! Samo treba znati pitanja!“
„Ma, znam ih ja, nego ne vredi!
„A što ne vredi? Da li si nekad sebi postavio to pitanje?“
„Nema odgovora, ne valjaju odgovori!
„Nije tačno, uvek postoji odgovor! I uvek valjaju!“
„Onda ja ne valjam.“
„Misliš da ima neke razlike?“
„Valjda ima! Mora da ima!“
„Što? Ko to kaže? Gde si to čuo? Mora samo da se umre!“
05397015361/31
„A ovi mačići, čiji su?“
„To sam našao na internetu, svidelo mi se pa sam sačuvao.“
„Čudo si ti to sačuvao. Koliko sam primetio nikad ne postavljaš na fejsbuk ovakve slike. Ovo nikako ne ide uz tebe.“
„Znam, znam, ali stvarno su lepi.“
„Nisam ni rekao da nisu lepi. Ja samo pitam odakle ova tri mačeta baš kod tebe.“
„Pa, eto, onako.“
„Onako, kažeš, slučajno!“
„Pa, šta ja znam!“
„E, vidiš to bih ja voleo: da saznam šta znaš.“
05397015361/39„Kako je bilo danas?“
„Okej!“
„Normalno?“
„Da, da, normalno kao i uvek!“
„Niko nije ništa primetio?“
„Ma, ne, niko ionako ne obraća pažnju.
„Kakav si bio ti?“
„Isto. Kao i uvek!“
„Nisi bio nervozan?“
„Ma, ne, baš je bilo opušteno!“
„Dobro, dobro, gledaj da tako i ostane.“
05397015361/42
„Jesi li umoran? Hoćeš da napravimo pauzu!“
„Ne, nisam umoran.“
„Nego?“
„Ne znam, ne vidim smisao, čemu sve ovo!“
„U tome i jeste problem: što ne vidiš!“
„Ne znam šta treba da vidim!“
„To ti pričam! Zanimljivo je to. Pazi, nisi glup, a opet ništa ne vidiš!“
„Ne znam šta treba da vidim!“
„To što ponavljaš jedno te isto ništa ti ne valja. Što se praviš glup? Samo otežavaš sve ovo! I sebi i meni.“
„Dobro, evo, umoran sam.“
„Od čega?“
„Od svega, pravo da Vam kažem!“
„Ne može tako, od svega. Hajdemo redom! Jedno po jedno. Tako ćemo brže da završimo.“
„Dobro.“
„Dobro, kažem i ja dobro.“
„Dobro, nisam mislio dobro!“
„A kako si mislio!“
„Umoran sam!“
„Umoran si. A ja?“
„Ne znam, stvarno ne znam!“
„Ali ja moram da znam. Moraš to da shvatiš. Što pre shvatiš pre ćemo da završimo!“
„Dobro, shvatio sam!“
„Ne vredi, završili smo za danas!“
„Dobro.“
„To ti misliš da je dobro! Da je dobro ne bi bio ovde!“
Miroslav Miletić
