Moja statistika postkovid života

“U mojoj glavi ima majka za sve,
ima majka za sve,
za svu tu jadnu malu djecu,
životinjice drage.”
(Buldožeri, “Blues Gnjuz” sa albuma “Pljuni istini u oči”)

 

Ja sam 90 muškaraca.
Istovremeno u meni se nalaze 242 žene.
Ja sam zaposlen i to 263 puta.
Ujedno, ja sam nezaposlen – 32 puta nemam posao.
Na kraju krajeva, dok mi polako curi odjavna špica, ja sam penzioner. Preciznije, ukupno sam 37 puta penzioner.

Za vreme pandemije zakačio me virus. Imao sam koronu, imao sam kovid, više i ne znam kako se tačno kaže. Mada, iskreno, o tome i ne razmišljam. Jer, umro sam 81 put i to kao bliska osoba. I umro sam tačno 251 put kao neko potpuno nepoznat.

Koliko je strašna smrt?

Ne znam da vam kažem. Dovoljno je strašno što si mrtav. Uostalom, isto je i da znam, kad si mrtav ne možeš da pričaš. Ali ne budite tužni. Primećujete valjda da pišem u sadašnjem vremenu. Znači da sam malo i živ. Jedva, ali živ. Tako je to u životu i smrti – neki put umreš a neki put ne.

Bio sam hospitalizovan 43 puta. Ležao sam na kovid odeljenju a 291 put sam imao virus ali sam se lečio kod kuće. Ležao sam, posmatrao zidove svoje sobe i čekao da prođe.

Mada, iskren da budem, još uvek čekam, nije prošlo. Ostalo je mnogo posledica. Evo, tačno ne znam da vam kažem da li je teži kovid ili postkovid period. Kad preživiš ovaj drugi je teži. Zato i razmišljam, vagam, upoređujem.

Recimo, neću da vas lažem, imao sam mentalne probleme, mentalne poremećaje i pre kovida – tačno se sećam, 102 puta. Ali posle preležanog virusa, u vremenu postkovida čak 124 puta sam imao mentalne poremećaje. Lakše mi je bilo samo u 75 slučajeva. Mnogo više je bilo pogoršanja. Imao sam 175 slučajeva kad je bilo teže.

Možda vas zanima, pogotovu vas koji ste preživeli kovid, koliko je teško sad posle svega, kakve sve simptome imam kao posledicu srećne činjenice da sam preživeo virus.

Evo kako stoje stvari.

Stalno osećam neku uznemirenost (135 puta), pa čak i kad je nema ja sam nervozan (131). Zbog svega toga sam, naravno, zabrinut (155) a verovali ili ne miks ovih simptoma, to okretanje u krug, neki put mi stvori povišenu temperature (216). Kašljem (205) mada kad uporedim sa vremenom kad sam pušio kašljem mnogo manje. Pre je bilo svako jutro dušu na nos. Sad kašljem drugačije, nekako gospodski. Kratko. Više se ono kao značajno nakašljem.

Umaram se mnogo (254). To je izgleda opšta pojava kod svih koji su prošli kroz kovid. Taj umor je neobjašniv. Nekada, recimo, mogu da pređem ko zna koliko kilometara dok me pas šeta, mogu i po sat vremena da šetam a da ne osetim bilo kakav umor. A nekad dovoljno je da siđem nekih 300 metara do prodavnice i već sam umoran.

Tada me bole me mišići (211), ma čini mi se da me sve boli, zglobovi na nogama, na rukama dok se hvatam za gelender (152).Tako zadihan (159) nekako uđem u stan, prevrnem se na leđa i slušam lupanje srca (138). Samo lupa, udara jako, ko Dragoljub Đuričić i Kepa zajedno, a ne osećam nikakvu bol.

Opet, nekad, ko zna zašto, potpuno neočekivano, na prvi pogled ničim izazvana pojavi se bol u grudima (110). Primera radi, ležiš, gledaš teve, vrtiš kanale, dakle jedina fizička aktivnost je stiskanje brojeva na daljinskom, kad ono samo te nešto sevne i zaboli u grudima. Setim se majke koja je imala običaj da kaže – Zabole me nešto u podgrudi.

Preplašen, a kakav bi bio drugačije posle svega, skočim na noge ali onda eto ti je vrtoglavica (88). Prvo što uradiš, normalno, uhvatiš se za glavu. I neki put tako javi mi se glavobolja (153), opšta slabost (91), počnu da mi trnu ruke i noge.

Ima toga koliko god hoćeš. Imam simptoma da vas podavim: gubitak mirisa ili ukusa (158), proliv (55), a kad nema toga ima zatvor (9), bol u stomaku (38) onda i povraćanje (19).

Neki put me zaboli grlo, što je u mom slučaju katastrofa. Skineš rak sa grla, povratim se nekako od svega – i od operacije i od kovida i onda me zaboli grlo (103). To je baš užasno. Ne mogu da vam opišem taj osećaj. Nije to strah, nešto više je, nemam reč.

Onda često, što je mislim savim normalna reakcija za nekog ko je preživeo operaciju raka grla i upalu pluća i kovid, imam problem sa spavanjem (160). Ali nije uvek isto. Neki put je bez značaja (117) neki put je blaga nesanica (91) a ima i kad je baš insomnia i to umerena klinička nesanica (106) pa i teška klinička nesanica (18).

Sve u svemu ako me pitate da li se i dalje osećam loše mogu da vam kažem da (180) a mogu da vam kažem i ne (152). Jeste malo čudno, i da i ne, ali takav ti je taj kovid. Zato ne treba da vas čudi i ovo: iz nedelje u nedelju moji simptomi se poboljšaavaju, osećam se bolje (81), iz meseca u mesec se osećam bolje (166), ali ujedno i ne osećam da se moji simptoml poboljšavaju (85)

Ono što je interesantno i što sam ostavio za kraj (možda je bilo bolje na početku) je pitanje koliko se osećam zdravim za rad. Čudno je to sa osećajima. Nekad osećam kao da sam nezaposlen (27), onda pomislim da u stvari nisam dovoljno dobar za rad (106) a ima dana kad mislim da mogu da letim, da sam sposoban za puno radon vreme (165). Međutim, brzo se spustim na zemlju i setim da sam pensioner (37)

Opšta ludnica, kažem vam, ko će svega da se seti, rekao sam vam već da imam te mentalne magle, problem sa pamćenjem (91).

Ali imam i lucidne trenutke. Briljiram ponekad. Pazite ovo: pamtim, recimo, da imam i promene u menstrualnom ciklusu (33).

Šta se čudite pogledajte početak teksta. Lepo piše – Ja sam 90 muškaraca. Ali piše i da se u meni nalaze 242 žene. Ništa čudno, Obična, svakodnevna normalnost života u postkovidu.

Miroslav Miletić

*U ovom tekstu korišćeni su podaci ankete stručnog tima kragujevačkog Doma zdravlja sprovedene među osobama koje su preležale kovid. Istraživanje je rađeno od novembra 2021. do aprila 2022. godine. Veliku zahvalnost dugujem doktorki Suzani Perović, šefici Savetovališta za mentalno zdravlje.

Tekst je deo projekta “Odgovor(nost) zajednice: podrška, solidarnost, informisanje – serijal tekstova o tome kakve je posledice pandemija ostavila na pojedince i društvo.” koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta grada Kragujevca.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove grada Kragujevca koji je dodelio sredstva.