Pismo upornog glasača iz dijaspore
Otišao sam, pre malo više od 3 godine, u Nemačku, da radim za manju platu. Da, prosto da ne veruješ. Izračunao sam da ne postoji taj novac koji može da kompezuje nedostatke kulture i morala u mom okruženju. Ali i dalje, kao i svaki odgovorni građanin, trudim se da ispunjavam svoje građanske dužnosti, i pokušao sam da glasam na zadnjim predsedničkim izborima, iz dijaspore.
Uredno sam se prijavio za glasanje u inostranstvu, i bio sam spreman da putujem do najbližeg izbornog mesta. Najbliže izborno mesto je udaljeno oko 100 kilometara. Moja supruga se takođe prijavila za glasanje.
U očekivanju potvrde od ambasade, prošlo je desetak dana a izbori su već bili blizu. Kako sam bio previše uzbuđen, jer volim kada mogu da ispunim svoju građansku dužnost, kontaktirao sam ambasadu ponovo. Poslao sam email poruku, gde sam pitao za potvrdu o mom zahtevu za glasanjem u inostranstvu.
Posle četri dana, bio sam na večeri kod svojih prijatelja u Belgiji, dobio sam telefonski poziv iz ambasade. Pre nego što se upustimo u detalje, moram da napomenem da je bila subota tj. neradni dan. Gospođa sa druge strane me je odmah obavestila da ne mogu da glasam, tj. parafriziram, da ne kažem ublažavam: “Ivane, da Vas obavestim da ne dolazite na glasanje, nećete moći da glasate.”. Pre toga je i uporno odbijala da se predstavi, ukazujući mi na to da je iz ambasade. Ambasada – je l’ to neka magična reč za automatsku poniznost?
Na moje pitanje koji je razlog, dobio odgovor da nemaju odgovor na moj upit iz Srbije.
Istog dana poslao sam email poruku na više adresa, gde sam zahtevao da mi se pismeno potvrdi da ne mogu da glasam i da mi se objasni razlog. Posle dva dana dobio sam odgovor putem email poruke i telefonom od konzula Nebojše Živanovićda su oni uradili sve što su mogli i da se obratim nadležnim institucijama u Srbiji.
Nije mi bilo teško. Kontaktirao sam sve moguće relevantne institucije na lokalnom i republičkom nivou. Ubrzo sam dobio odgovor od lokalne uprave, mog rodnog grada Kragujevca, da oni nisu primili moj zahtev i da se obratim nadležnim institucijama. Gospodin Nenad Čanić je bio i ljubazan da mi objasni koje su to nadležne institucije. Hvala, Nenade.
Dalje, kontaktiram nadležne institucije tj. ministarstva i ubrzo dobijam odgovor koji me vraća na sam početak. Ministarstvo mi piše da moja prijava uopšte nije zabeležena. Izgleda kao da neko iz ambasade nije uradio svoj posao. Dobio sam i instrukcije da kontaktiram sledeće ministarstvo i ambasadu ponovo. Probao sam i to putem telefona, email poruka i socijalnih mreža, ali još uvek nisam dobio nikakav odgovor.
Ukratko, institucije i ljudi koji rade u njima, svesno su me vrteli u krug, izbegavajući da prihvate odgovornost za svoje postupke. Nisu ni svesni, ili još gore jesu, da su mi prekršili zagarantovano pravo i da oni koji ih štite neće biti tu zauvek.
U medjuvremenu desili su se izbori i moja supruga je glasala bez problema.
Uzeći u obzir da sam imao višak vremena, jer nisam išao na glasanje, podneo sam prijavu Republičkoj izbornoj komisiji koja je odbijena kao “nedozvoljena”. Navodno nemaju tu nadležnost. Da ponovim, Republička izborna komisija, nema nadležnost za moj slučaj.
Zatim sam podneo žalbu Upravnom sudu, gde me je sačekao sličan odgovor. Ovde je zanimljivo dodati da sam imao samo 72 sata, počevši od petka popodne, da podnesem žalbu. Srećom, imam odličnog advokata koji sve to uspešno obavio.
Nakon svog ovog neopravdanog ignorisanja i odbijanja od strane države, jedino što mi je bilo ostalo je da podnesem žalbu Ustavnom sudu. I to sam uradio. Odgovor čekamo, možda i par godina.
A ako ni tada niko ne potvrdi povredu mojih prava, moraćemo da putujemo za Strazbur.
Krivične prijave su takođe jedna od opcija.
Nadam se da ste i Vi istrajni,i bez straha, u ostvarivanju svojih prava. To je jedini način da povratimo nadu u bolju budućnost naše prelepe zemlje. Treba pokazati klincima da je promena moguća, da je borba moguća, i da najmanja dobra stvar koju rade ima zaista efekta.
Borite se za svoju slobodu, i svoja prava!
P.S. Nisam napisao mnogo detalja koji su imali za cilj da sputaju i mene, ali i ostale glasače iz dijaspore, ne želeći da Vam dosađujem, ali ako ste zainteresovani, ostaviću Vam linkove:
Slučaj 1: “Analiza procesa glasanja u inostranstvu”
Detalji mog slučaja sa vremenskom linijom i dokazima
Link: https://security-net.biz/Analiza-procesa-glasanja-u-inostranstvu-Srbija-2022.html
Slučaj 2: “Vaš zahtev je otišao u SPAM”
Dokazi da su glasači obmanjeni prilikom prijave za glasanje
Link: https://security-net.biz/Analiza-uticaja-e-mail-SPAM-filtera-na-regularnost-izbora.html
Slučaj 3: “Tehnički nedostaci sistema za glasanje u dijaspori”
Koliko je zapravo jednostavno prijavati se za glasanje i gde su završili ti podaci
Link: https://security-net.biz/Analiza-bezbednosti-privatnih-podataka-gradjana-u-dijaspori.html
Ivan Marković, ivanm@security-net.biz
