SARMAGEDON: UPUTSTVA ZA PONAŠANJE NA SLAVI
Odmah na početku da razjasnimo stvari. Sarmagedon je vremenski period od Mitrovdana pa sve tamo do kraja januara, do Svetog Save, omiljeno doba jeseni i zime kada se, najviše i najčešće, u Srbiji slave krsne slave.
Centralno mesto zauzima slava Svetog Nikole, kada polovina slavi a polovina ide u goste. Jeste da je život težak, jeste da se jedva sastavlja kraj sa krajem, ali za slavu uvek mora da ima. I da se spremi. I da se ponese neki poklon.
Kako, kad je teško, kad nikad nije bilo teže, kad nikad nije bilo ovako i ne zna se dokle će tako?
E, dragi domaćine i dragi gosti, to vam je ta čarolija života u ovoj zemlji! Upravo ona, čarolija dakle, svake godine, koliko god ona bila teža od prethodne, nekako nas okupi da bacimo noge pod astal i u znak poštovanja prema velikomučenicima krkamo, pijemo i razvijamo kultura demokratskog dijaloga. To je nešto što čovek mora da poštuje.
Zato, kad dočekujete goste, ili odete u goste, pazite kako se ponašate. Pazite šta pričate na slavi! Možete očas posla sve da pokvarite i napravite neugodnu situaciju.
Na globalnom planu, da razmotrimo prvo taj slučaj, morate da pazite šta i kako pričate o vlasti! Recimo, kako ćete i u kom kontekstu da pomenete predsednika. Nemojte nikako da ga vadite iz konteksta. Najbolje da ga ne pominjete.
Držite se hrane i pića, salveta, lepih tanjira, pohvalite domaćicu, koristite te neutralne fore i fazone. Niste mali. Ako baš neko navali, izbegavajte da se uključite u diskusiju. Niste vi jedini bacili noge pod astal.
Doduše, iskusni domaćin zna kako da rasporedi goste čak i po stranačkoj pripadnosti ali uvek može i da se prevari jer ovde se preleće svaki dan iz stranke u stranku. Ljudi se menjaju. Ti danas namestiš raspored kako će da sede gosti, kad ono sutra, na dan slave, ispadne zlo i naopako.
„Je l’ vidoste ono čudo juče u, recimo, Nišu?“, možda neko izgovori u jednom trenutku. Pažljivo, možda je trik pitanje. Nikad ne znate šta je taj mislio kad je rekao „čudo“.
„Vala, baš čudo!“, odgovor je koji je dovoljno neutralan a ostavlja vas i dalje u diskusiji.
„Koje? Ono juče!“, molite se da se javi neko koga je već uhvatila rakija, pivo ili vino. „Ja ću da vam kažem šta je ono bilo juče! Sve znam. Pričao mi čovek. Bio je juče tamo.“
Svi će zajedno sa vama da odahnu osim supruge pijanog koja će početi da ga gazi i udara ispod stola.
„Šta me gaziš? Pusti da im kažem, da znaju. Vidiš da se svi prave blesavi!“, ima da počne pijani da se otima i objašnjava toliko da će svima da zapadne kost u grlu.
Na kraju, kao poslednja linija odbrane, sledi legendarna rečenica: „Ne znam šta mu je danas, inače ne pije. Uhvatilo ga, nije danas ništa doručkovao!“
Ali tad je već kasno. Svima je neprijatno. Čak i posnim kolačima.
Slična situacija je i kad je u pitanju vlast na lokalu. Recimo, u Kragujevcu, ovde kod mene.
„Prijatelju, je l’ se spremate za proleće?“, možda čujete naizgled bezopasnu rečenicu.
„I, bre, ima do proleća, ko će sad da misli na to!“, opet odgovorite neodredjeno. Nemojte pred rudu. Znate, malopre sam vam rekao, već ima onaj pijani.
„Na proleće! Šta na proleće! Ima oči da povade jedan drugom!“, javiće se odmah, u pola gutljaja.“ Zna se. Pa, pogledaj sad šta rade. Meni je pričao jedan moj ortak, tek će da se vade papiri, ima da da bude svašta!“
Supruga će opet početi da ga ćuška ali džaba. Jer, bruka tek sledi!
„Šta me bre stalno gurkaš, pa ti najbolje znaš, radiš tamo, što ne kažeš ljudima!“
Tajac koji tad nastane može da prekine samo domaćin ili domaćica i to hitnom intervencijom u smislu zamene ovala: „Ljudi služite se, nemoj da propada ova hrana!“ Još bolje da se domaćin dohvati čaše, nazdravi gostima i prvo se kucne sa pijanim. Klin se klinom izbija!
I još nešto – nikako ne kontrirajte ovom što je već pijan. Ni slučajno nemoj da vam padne na pamet da kažete: „Prijatelju, ja koliko vidim ti prežive i onog pre i ovog sad. Tebi ništa ne fali, zaštićen si k’o beli medved!“
I vas i sve ostale ima da podavi sa pričom kako je on stručnjak svetskog kalibra, kako je video ledja mnogima pa će i ovima, da ga politika nikad nije zanimala pa mu zato niko ništa i ne može. Posebno razmislite da li vam je nešto „završio“ u životu jer će to sigurno da vam nabije na nos. Ako je pijan nije lud.
Neko će sigurno, možda u želji da ugasi ovog pijanog, da postavi i pitanje: „Gde ćete za Novu godinu!“ Pazite se, to je takodje trik pitanje. Ako kažete da ćete u krugu porodice uz teve svi će da ukapiraju da nema zašta kuče da vas ujede. Ako pomenete neki novogodišnji aranžman bićete sumnjivi – odakle vam pare na ovu bedaviju! Šala je najbolja, lupite: „Ja kad bih mogao ja bih u Beograd, nego dolaze nam deca i onda šta ćeš. Nemaš gde.“
Ako neko pomene da nema ništa od koncerata u Kragujevcu, da ima samo vatromet – ćutite! Ili recite: „Vala, jedne godine sam se toliko prehladio da sad ne bih otišao na koncert pa makar moji otac i majka izašli iz groba da pevaju. A vatromet vidim sa terase! Ali ne smem da izadjem, znaš kako puca kod mene u naselju. Mi u ponoć svi polegamo na patos!“ Svi ima da počnu da se smeju da odahnu od priče.
Pijani će naravno da se javi i kaže: „ma ima da pevaju i jedni i drugi na proleće, ja da vam kažem, zapamtite! Ovi sa Zapada ima samo da im jave i pošalju note.“
Ali domaćin će već da prekine sve i vikne: „Ljudi, ‘ajde živeli!“
Da, da, pazite šta pričate na slavi. Ne kažem da ćutite ko zaliveni ali nemojte ni da se zalivate kao da vam je poslednje. Uvek imajte na umu kod koga ste došli i ko sedi pored ili preko puta vas.
Desiće se, gotovo sigurno, da neko od prisutnih radi u javnom sektoru. Ne potežite temu otpuštanja! Lako može da se desi da nekog uvredite a teško vama i svima ostalima ako pijani vikne: „E, da vidim kako će mene da otpuste. Kako će posle da rade bez mene, to bih baš voleo da vidim. Ne šutiraj me bre, šta ti je.“ Ima da tera do zore.
Možda na slavi bude i neko iz zdravstva, neki doktor, sestra, brat, čuvar, šofer… Nikad ne znate kad će da vam zatreba! Najbolje da, ako već udjete u raspravu na temu zdravstva, kažete kako nema težeg posla. „Radiš s ljudima, nema ništa teže. Evo, skoro sam bio nešto, baš kod tebe, nego ne stigo’ da ti se javim. A pravo da ti kažem kad sam video gde radite, samo sam se prekrstio. Reko’ gde sad još i ja da ti upadam. Gledam onaj narod, nije vam lako…“ Poseban tretman, da ne čuje zlo, vam je zagarantovan.
Predstavnik sektora zdravstva na slavi, to da vam odmah kažem, neće ništa da priča, samo će da klima glavom. Ne kaže naš narod za džabe: „Šta ću, glup sam k’o doktor!“
Iskustvo govori, generacije pričaju, najbolje je da se držite trpeze! Pohvalite domaćicu ili domaćina, kažite kako bolju čorbicu niste jeli još od prošle godine, kako je riba dimljena, što kažu, za sve pare. Budite radoznali, pitajte, kako ovo, kako ono, pa se malo začudite…
„Mnogo su ti lepo ispali ovi kolači!“, to vam je klasična spasonosna rečenica.
„Ma nisam ih ja spremala, kupila sam crna ženo, kutija 500 dinara. Tri sam uzela!“, jedva će da dočeka domaćica da odgovori. I ode priča. Pijani se više ne čuje, koliko god galamio.
Nije na odmet ni malo pošalica!
Mada, oprezno, pažljivo, nikad ne znate ko će se zadnji nasmejati!
„Bogami, dobra ova riba što upecao ovaj tvoj!“, možda kažete malo glasnije.
„A, znaš ti njega. Od jesenas ide na reku i peca. Samo donosi, ne znam gde da ostavim toliku ribu.“, čućete kako vam, iz kuhinje, viče domaćica
„Znamo, znamo, ovaj tvoj kad ga zabaci nema te ribe koja neće da trzne!“, možda se oglasi neko ko smatra da je duhovit. Možda baš vama padne na pamet da se našalite.
Dobro razmislite: nikad ne znate da li možda do vas ili preko puta vas sedi neka koja je već trznula na domaćinovu udicu.
Uostalom, već će žena da vas nagazi. A onda vam je slava presela, svakako!
Miroslav Miletić
