Zbog čega Gujkan zove na protest, na uzbunu?
Učesnicima večerašnje protestne šetnje u Kragujevcu podeljen je proglas. Autor ovog teksta, Nebojša Veljković, objašnjava razloge protesta. Ili kao što kaže u naslovu proglasa razloge za uzbunu!
“Pitate se godinama zbog čega vam je loše i kako je društvo skrenulo u pravcu propasti. Zaokupljeni dnevnim problemima, uspevate da vidite samo posledice: materijalnu bedu, laži, nemanje perspektive, strah, izdaju… i s razlogom ste ljuti, ali ne vidite izlaz, jer je posledica sve više i više…
Po završetku II svetskog rata, na krilima pobede nad fašizmom, donesen je jedan od najznačajnijih dokumenata moderne civilizacije – Univerzalma deklaracija o ljudskim pravima UN. Ako sada, posle 70 godina od donošenje, pročitate tih 30 članova deklaracije videćete da je većina prava vama uskraćena, manje – više ili čak potpuno. Ta prava nemaju veze sa politikom, ideologijom, partijama, vladama, skupštinama, predsednicima. Osnovna ljudska prava su preduslov da bi sve ovo navedeno postojalo i funkcionisalo. Politički sistem bi u civilizovanom društvu trebalo da se stara o očuvanju prava čoveka, a ne da ih sputava ili ukida.
Ustavi i zakoni ogromne većine država pa i Srbije su uskladjeni sa Deklaracijom UN. Politički programi partija i vlasti i opozicije takodje, jer u suprotnom partije ne bi mogle ni da budu registrovane. Da bi se očuvala Ustavom i zakonima garantovana prava vlast je podeljena na zakonodavnu (Skupština), izvršnu (Vlada) i sudsku (sudovi, tužilaštva, Ustavni sud) i nijedna drugoj ne bi smela da se meša u posao. Predsednik ima manje – više potokolarnu ulogu. Nijedan pojedinac, grupa ili partija ne mogu imati monopol nad svim granama vlasti.
Partije na izborima dobijaju ili gube. One koje pobede, dobijaju mandat da donose zakone i staraju se o njihovom sprovodjenju u okviru Ustava – praktično jednostavan posao – a ne da rade šta im je volja.
Problemi nastaju kada oni koji dobiju izbore pomisle da Ustav i zakone mogu sprovoditi i tumačiti po slobodnom nahodjenju, trenutnom interesu pojedinca ili grupe, nekada prikriveno, a nekada javno, bez imalo stida i obzira. Krše i zakone koje su sami doneli. Tužilaštva ne reaguju. Kada neki proces i stigne do suda, niko ne garantuje da će i biti presudjeno po zakonu, već na osnovu političkog pritiska, korupcije ili slobodnog doživljaja sudije.
Kršenje zakona trenutno najviše vrši vlast. Nekad su objašnjenja “državni interesi”, nekad potpune nebuloze, a obično im i ne pada na pamet da daju bilo kakvo objašnjenje. I stigli smo do uzroka 90% problema ovog društva – nepoštovanje zakona.
I zbog toga smo na ulici, da pokažemo da brinemo za našu državu, jer bez poštovanja zakona država je džungla gde je zakon najveća toljaga. E pa neće moći tako u XXI veku. Moramo se izboriti da partije, bile one levičarske ili desničarske, liberalne ili tradicionalističke kada su na vlasti donose zakone u skladu sa Ustavom, da snose posledice za pogrešne politike, a za kriminal, kao i ostali kriminalci – u zatvore.
Ova vlast, za samo par godina, dovela nas je u pretpolitičko društvo, ubilo institucije, parlamentarnu debatu, slobodu izbora, slobodu informisanja…
Demokatija nije moguća bez slobodnih ljudi. Samo slobodni ljudi mogu donositi smislene i ispravne odluke. A slobodni smo kada se držimo morala, kada smo istrajni, kada pružamo ruku jedni drugima, kada nemamo problem da imamo poverenja, kada imamo znanja, kada smemo da kažemo sta mislimo.
Zbog toga i jesmo na ulici, da pokažemo ovoj vlasti da je se ne plašimo, da ne verujemo u laži, da se ne prodajemo, ali i da upozorimo neku sledeću vlast. Istrajno i masovno.”
Tekst proglasa je prenet uz dozvolu autora.
(januar 2019. godine)
Miroslav Miletić
