Iz arhive, intervju: Goran Bregović, 1984. godina
Ovih dana bio si isključivo u vlasti televizije, tvoja je stara namera da ukineš sliku i ostaviš ton očigledno ti ne ide od ruke.
E, da se prestanem slikat’ i ostavit’ samo muziku ali vidiš i sam kad imam toliku promenu pjevača to je nemoguće realizirat’, moraš čovjeka pokazati. Nismo se mnogo slikali nešto malo smo se uslikali za Novi Sad, Beograd i radićemo jedan šou za Sarajevo. To će ići pred samu Novu godinu.
Koliko imaš kontrole nad slikanjem za televiziju?
Slabo, zato i ne volim to. Osim toga rano me bude a to mi je najgore.
Zar sve ovo teško podnosiš?
Nije lako… ali nemoj sad mislit’ da se žalim. Najgore mi je kad se svirači počnu žalit’.
Evo pruža ti se prilika.
Ma, kakvi, nipošto se ne žalim. Ovo je najljepše. Samo zamišljam kako rade rudari. Pjevaju i zarađuju lovu kopajući ugalj a ja bez toga – samo onaj dio: od pjevanja živim. Kretenski da se žalim kad se rudari ne žale.
Skoro da nema novine koja nije objavila razgovor sa tobom ali pored toga retko koja nešto više piše o novoj ploči.
Ja ne volim da mi se ljudi vrte okolo dok snimam i ne volim da im pokazujem dok nije gotovo. Ljudi nisu navikli da čuju muziku u fazama. Posle kad imaš ploču u rukama ti ne znaš to, jebe ti se za ono što je bilo iza toga To ti je kao kad bi video poderane gaće na Merilin Monro. Nema smisla, tako da ja te poderane gaće ne volim da pokazujem.
S druge strane, tokom snimanja ove ploče kao i pre dve godine, radili su tajni kanali pa se nešto od ovih materijala barem po Sarajevu moglo čuti. Kako to objašnjavaš?
Dosta je to teško zaustaviti’ makar ovo sad pred sam izlazak ploče. Najverovatnije je da dok sam ja negde na putu moj brat zdipi neku pjesmu da bi je pustio u diskoteci što u krajnoj liniji ne smeta ali bolje je da ljudi kad čuju odu u radnju da kupe to. Nismo mi neki koji će ako nam ovo ne uspje završiti fakultete, zaposliti se. Mi od ovog živimo i radimo da se to proda. Ja u Beogradu dajem ploču Peci Popoviću, u Zagrebu Draženo Vrdoljaku i nekim ljudima koji direktno ne pišu koji nisu recenzenti a sad ako se neko sa strane dočepa…
Trudiš se da praviš ljubavne pesme?
Sve moje ploče se trude da budu ploče ljubavnih pjesama ali teško je pisat’ isključivo. Dovoljno ti je da pogledaš kroz prozor. Ja bih zapravo htio da nemam veze s politikom i stalno se trudim da neutrališem taj organ koji luči na politiku jer nema smisla da se ozbiljan čovjek bavi državom u bilo kojoj varijanti. U marksističkoj varijanti država će odumrijeti a u realnoj varijanti će nas primorati na sve što ona ona hoće. Ozbiljan čovjek trebalo bi da se bavi ljudskim problemima.
Tvoj ljudski problem je sve više država a tvoja rešenja u obliku naslovne pesme Pljuni i zapevaj moje Jugoslavijo može različito da se tumači. Pljuješ ili pevaš?
Nemam ja nikakvo tumačenje to vi posle okrećete. Znaš srpskohrvatski jezik je u odnosu na velike svjetske jezike jako siromašan, raspolaže s malo riječi ali je jako bogat pratećim elementima. Ako bi zaista htio nekakvu jaku ekspresiju da imaš ti moraš psovati. Psovka je naše najjača ekspresija i recimo par nekih gestova koji idu uz govor. Jedan od tih gestove je pljuvanje. Naš čovek kad pljune to je to ti je jako.
Znači već si psovao a sad pljuješ?
Pa, još nisam pljuvao. Mislim možeš imati različita tumačenja ali to ti je zapravo jako rodoljubiva pjesma. Najvjerovatnije da Juga odavno nije imala tako rodoljubivu pjesmu kao što sam je sad napisao.
Ispada na kraju da si posle Đorđa Balaševića ti naš najveći rodoljub.
Da može se reći da od Računajte na nas na ovamo nije bilo takve rodoljubive pjesme.
Jesi li ikada razmišljao da počneš da pevaš?
A ne znam bilo bi naravno lijepo da mi je Bog i to dao da znam da pjevam. Bilo bi lijepo, mogao bih da živim kao glista. Znaš glisti ne treba ženska glista ona se pari sama, jebe joj se, može sve sama. Slabo pjevam, ima me malo na ploči, ono derem se tamo od kraja. Mogu tako nešto ono trte – mrte kao s Borom prije ali da sam pjevam ne znam. Ne mogu baš sve da otpjevam.
Sve više se govori o New Partizans pokretu. Plavi orkestar pravi ploču inspirisanu tekovinama revolucije Merilin na omot svoje ploče stavio fotografiju partizanke, znači li to da si postao možda ideolog novog pokreta.
Ne znam, nemam pojma o tome. Malo sam u stvari umoran. Znaš imaš boksere koji imaju brze a spore udarce a imaš i one malo sporije ali zato kad spucaju! Mi smo u stvari mali i primitivan narod i teško nas je okupit’ oko nekakvih konstruktivnih, pozitivnih ideja: Kao mali, primitivan narod najlakše nas je okupit’ oko destruktivnih ideja, gadnih stvari. Ovo je samo moj mali doprinos okupljanju oko kostura
Izabrao si 29. novembar za okupljanje. Ispunjavaš li time svoj stari stan san da ti ploča izađe za praznik republike?
Ja volim da izađem za praznik. Prije su se otvarale fabrike, putevi, škole a sad više nismo sposobni za tako velike akcije. Ali jedna mala pločica za 29. novembar to može.
(Razgovor sa Goranom Bregovićem prvi put je objavljen krajem 1984. godine u beogradskom listu NON.)
Miroslav Miletić
