Koliko para toliko vajba
Stara izreka ne kaže bez veze – Kragujevac u svemu prvi. Eto, recimo, kad su u pitanju muzički festivali: svi veći gradovi u Srbiji, izuzimajući “centralizovani” Beograd, imaju po jedan festival. Niš ima Nišvil, Novi Sad je svima poznat po Exitu, Vrnjačka Banja ima festival ljubavi – Love fest… Kragujevac, naravano, u skladu sa pomenutom izrekom, ima dva festivala. Uz Arsenal fest, tu je i Vibe, festival elektronske muzike.
Lazar Delibašić, jedan od osnivača ovog festivala kaže da su njegovi drugari I on kao klinci u naselju Aerodrom imali u glavi slike festivala iz velikih svetskih centara: “U tim svetskim kulturnim metropolama kao što su London, Berlin, Amsterdam, Čikago… elektronska muzika zauzima izuzetno važno mesto i predstavlja budućnost razvoja njihove kulturne ponude. Zato smo mi i pokrenuli Vibe festival. Naš cilj je bio i ostao da se kulturna scena grada obogati novim sadržajem u skladu sa svetskim kulturnim trendovima.”
Priča o ovom festivalu je priča o odrastanju ekipe iz kraja. Kako su drugari rasli tako se razvijao i festival.
“U prvim godinama festival je funkcionisao prevashodno zahvaljujući našem entuzijazmu i upornosti.”, kaže Delibašić. “Posle, u godinama koje su sledile zahvaljujući kvalitetu i interesovanju publike, naš festival se nametnuo kao tema od značaja za grad Kragujevac. Jer iz godine u godinu festival je beležio sve veću posećenost ne samo iz grada, nego iz cele Srbije i regiona.”
Prosto rečeno, kao i kad su u pitanju slične kulturne manifestacije koje su “prerasle” granice grada, značaj Vibe festival počeo je da se ogleda u kulturnoj i turističkoj prezentaciji grada.”
Sam muzički program, vrlo jedinstven i specifičan, svojim kvalitetom je razbio predrasudu da je u pitanju stvar malog broja frikova i zaludjenika. Dobar vajb se polako širio, tako da je od malog broja domaćih izvođača na jednoj bini, festival stigao do tri muzičke bine. “Mi sad imamo bine potpuno jedinstveno scenografski uređene. U pitanju su najviši svetski standardi produkcije. Zato i možemo da ugostimo I predstavimo ljudima najpoznatije svetske zvezde elektronske muzike. Vibe Festival je uspeo da izraste u jednu od najposećenijih i najznačajinijih manifestacija za mlade u Srbiji. Tokom tih 9 godina, festival je prošao veoma turbulentan put, počevši od savladavanja stereotipa, nerazumevanja ideje i značaja koji festival donosi, do velikih oscilacija u pogledu finansiranja.”, priča lazar Delibašić.
No, čini se da su se oscilacije donekle “smirile” jer festival je na konkursima grada za projekte u oblasti kulture “prolazio”, čini se, sasvim dobro. Primera radi, pre dve godine grad Kragujevac je finansirao festival sa 1.5 a ove godine sa čak 2.5 miliona dinara.
Na moje pitanje da li ih “neko gura”, da li drugim rečima, imaju prećutnu podršku političkih struktura, Delibašić tvrdi suprotno. “Mi smo se od početka klonili politike, ne samo kad je u pitanju festival, nego kad su u pitanju i drugi poslovi kojima se bavimo, recimo ja sam u poslovima marketinga…. Tu nema mesta za politiku. Razlozi su vrlo prosti – mnogi klijenti, svi eventualni donatori, partneri ili sponzori našeg festivala, ali i svih drugih sličnih manifestacija, vrlo su oprezni po tom pitanju. Jednostavno ne zanima ih ni p od politike i ne žele da se oni ili njihov brend dovodi u bilo kakvu vezu sa takvim stvarima. Znali smo za to od početka. Zato na to obraćamo veliku pažnju.”
Slično svim mojim sagovornicima čiji se programi iz oblasti kulture potpuno ili delimično finansiraju sredstvima grada, dakle novcima svih gradjana, Delibašić kaže da nije nezadovoljan, ali navodi da ta sredstva, bez obzira koliko se ona nekima činila velikim, jednostavno nisu dovoljna za održavanje festivala kakav je Vibe.
“Iza realizacije programa festivala stoji ogroman rad koji traje praktično celu godinu.”, priča Delibašić. “Manifestacije ovog tipa su izuzetno kompleksni projekti koji ne podrazumevaju samo izbor i angažovanje kvalitetnih izvođača, nego i obezbeđivanje logistike za bezbedno i uspešno realizovanje festivalskih aktivnost.
Na realizaciji festivala, pored organizacionog tima, angažovane su profesionalne produkcijske kuće, stručni pojedinci, sponzori, reklamne agencije, foto i video produkcija… Sve to treba platiti.
Zbog masovnosti manifestacije uz policiju organizator je dužan da obezbedi i prisustvo ekipe hitne medicinske pomoći, vatrogasne službe i interno fizičko-tehničko obezbeđenje.”
Po njegovim rečima da bi se uspešno realizovalo jedno izdanje festivala potreban je “veoma sinhronizovan rad svih učesnika”. Prevedeno u brojeve da bi sve bilo kako treba, da bi mi kao publika bili zadovoljni, potrebno je preko 200 radno angažovanih ljudi.
Za sve ovo, naravno, potrebno je mnogo para. Daleko više nego što se dobije od garada na konkursu za finansiranje programa u oblasti kulture. Jednostavno rečeno, veći deo budžeta odlazi na honorare izvođača, a neki put, kako kaže Delibašić, “honorar samo jednog izvođača dostiže visinu velikog dela odobrenih sredstava grada.” Uz ovo “troškovi montaže bina i scenografije, takođe, zahtevaju izuzetno velika sredstva.”
Na kraju, Delibašić pominje i ono o čemu prosečan posetilac festival nikad i ne razmišlja, a to su raznorazni sporedni troškovi. Recimo, samo zaštita festivalskog prostora iznosi nekoliko hiljada evra.
“Festival se danas realizuje uz finansijsku podršku grada Kragujevca i komercijalnih sponzora, ali kao i na početku entuzijazam organizatora i danas igra bitnu ulogu.”, kaže Delibašić. “Poslednjih godina je ostvarena stabilna saradnja sa lokalnom samoupravom, što je otklonilo veliki problem oscilacije u finansiranju sa kojim se festival suočavao ranijih godina. Učešće grada u realizaciji je od velikog značaja, ali zbog finansijske zahtevnosti projekta, uvek postoji prostor za unapređenje finansijske podrške.”
Posebno je bilo zanimljivo vreme pandemije Korona virusa, koja je naročito pogodila kulturne manifestacije, pa i Vibe festival. Delibašić priča da je Vibe i u tom periodu potvrdio svoj značaj “realizacijom jednog od najkompleksnijih projekta – digitalno izdanje festivala koje je prepoznato i pohvaljeno od strane Ministarstva turizma Republike Srbije. Umesto na prethodno pomenutim binama izvođači su nastupali na lokacijama od kulturnog i istorijskog značaja za grad: Prva kragujevačka gimnazija, Muzej Stara livnica, Knjaževsko-srpski teatar, Geografski centar Srbije… To je u svakom slučaju na svojevrstan način doprinelo promociji grada, uz jedan moderan i inovativan pristup.”
Kao što rekoh na početku, priča o festivalu u stvari je priča o odrastanju ekipe iz kraja. Za devet godina rada postavli su prepoznatljiv brend u oblasti festivala elektronske muzike.
Delibašić zato kaže da “festival treba da ima, ne samo podršku grada, nego i spremnost da prati dalji razvoj festivala. U ostvarenoj saradnji sa GTO Kragujevac i KZM Kragujevac, kao primerima dobre prakse, šansu za dalji razvoj vidimo i u intenziviranju saradnje sa drugim gradskim ustanovama kao i u široj podršci privatnog sektora.”
Kada je reč o publici, stvari su više nego jasne. Interesovanje za Vibe festival je veliko. Krajem maja trodnevne ulaznice za ovogodišnje izdanje festivala, tradicionalno zakazano za poslednji vikend avgusta, odnosno 25. 26. i 27. avgust na prostoru Kneževog arsenala, uz programna tri bine, već su bile rasprodate. Biće tu, sve u svemu, mnogo dobrih vajbova.
Miroslav Miletić
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Medijsko sklonište Kragujevac – Lokalni mediji u službi zajednice” koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
